Pravilna ishrana

Ugljeni hidrati su organska jedinjenja sastavljena od ugljenika, vodonika i kiseonika. Najveći dnevni unos ugljenih hidrata obezbeđuje se dvema najznačajnijim grupama namirnica: hleb-cerealije i povrće-voće.

Gluten je čest uzročnik nevolja koji se retko prepoznaje. To je protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu i ovasu, a svaki proizvod koji sadrži ove žitarice može izazvati nevoljnu reakciju.

U razgovorima o dijetama i održavanju linije, stalno se provlači teza da postoje ljudi koji imaju takav metabolizam da im se ništa ne lepi koliko god da jedu i oni kojima se lepi kad prođu pored hrane. Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja masnih naslaga.

Svi veštački zaslađivači su mnogo puta slađi od običnog šećera i potrebna je samo mala količina veštačkog zaslađivača da zameni kašiku šećera. Oni nemaju kalorijske vrednosti.

Pad imuniteta je naročito izražen u vreme hladnih dana, od kasne jeseni do ranog proleća. Iskustva su pokazala da kada dođe do pada imunieta, organizam nadjačaju bakterije i virusi pa dođe do bolesti.

Ne utiču sve vrste hrane na isti način na porast nivoa šećera u krvi. Neke to rade brže, neke sporije. Broj koji odražava intenzitet lučenja insulina nakon unošenja neke namirnice, naziva se glikemijski indeks (GI) za tu namirnicu. Što je veći glikemijski indeks hrane, brže se povećava nivo šećera u krvi.

Glukoza je glavni šećer u krvi koji služi kao najvažniji izvor energije. Glukoza je slatkog ukusa, a neophodna je za organizam jer se prilikom njene razgradnje u ćelijama, oslobađa velika količina energije koja je potrebna za mnoge životne funkcije.

Nadustost stomaka je pojava, stanje, mogući znak nekog oboljenja, ali sama po sebi nije bolest. Namirnice koje možete koristiti protiv nadutosti uključuju: krastavac, lubenica, belance, crno grožđe, hladna kafa, avokado, bademi, tikvice.

Što se tiče gojenja, kada jedete može da bude barem podjednako važno kao i šta jedete. Ovo otkriće navodi na zaključak da posledice loše ishrane po zdravlje delimično mogu da budu rezultat nesklada između našeg unutrašnjeg sata i vremena kada jedemo.

Ako ne spavate dovoljno, može se dogoditi da jedete više, što povećava šanse da postanete gojazni. Ovo su otkrili istraživači koji su predstavili svoju studiju na ovogodišnjoj naučnoj konferenciji o epidemiologiji i prevenciji/ishrani, fizičkoj aktivnosti i metabolizmu u organizaciji Američke asocijacije za bolesti srca.