Do ovog otkrića, objavljenog u časopisu Nature Medicine, došao je dr Jorgos Paskos, istraživač-saradnik u laboratoriji dr Gereta Ficdžeralda, direktora Instituta za translacionu medicinu i terapeutiku pri Perelman medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji.
Ovo istraživanje pruža uvid u komplikovane uzroke koji dovode do gojaznosti. Rezultati su bili neočekivani iz nekoliko razloga.
"Prvi je da relativno blaga promena unosa hrane u vreme kada miševi obično spavaju može da podstakne skladištenje energije. Naši miševi su postali gojazni a da nisu unosili više kalorija", objašnjava dr Paskos.
Kad bi stručnjaci preneli ovaj izmenjeni obrazac unosa hrane kod miševa kojima je uklonjen ovaj gen u masnim ćelijama, i normalni miševi bi mogli da postanu gojazni.
Unos hrane noću kod nekih ljudi je relativno sličan promenama ponašanja kod ispitivanih miševa. Ovaj sindrom je sa gojaznošću prvi povezao Albert Stankard, takođe sa Univerziteta u Pensilvaniji, 1955. godine.
Molekularni sat upravlja telom
Drugo otkriće je povezano sa molekularnim satom. Smatra se da telesnim satom u perifernim tkivima upravlja "glavni sat" u suprahijazmatskom jegru (SCN) mozga.
"Iako već dugo znamo da periferni telesni sat ima određen stepen autonomije – perkusionista može da udara u bubanj bez uputstava dirigenta - ovde vidimo da organizovano ponašanje perkusioniste samo po sebi može da utiče na dirigenta", dodaje Ficdžerald. Oscilacije u funkciji gena koji izazivaju i sprečavaju glad u hipotalamusu je ono što dovodi do unosa hrane svakog dana. Naučnici su otkrili da je ovaj obrazac ritma hipotalamusa poremećen kada se iz masnih ćelija ukloni gen koji reguliše cirkadijalni ritam i to tako što je nalagao unos hrane u neodgovarajuće vreme – tokom dana za miševe i tokom noći za ljude.
Kada se promeni dnevna rutina, dolazi i do promene u metabolizmu. Na primer, ljudi koji rade noću imaju više šansi da budu gojazni i pate od sindroma metabolizma, a pojedinci koji imaju problema sa spavanjem su skloniji gojenju. Kod zdravih muškaraca i žena je lakše dobiti višak kilograma ako se manje spava.
Da bi ostvarilo ravnotežu nivoa energije, telo mora da kombinuje nekoliko signala između centralnog nervnog sistema i epitelnih tkiva, uključujući srce i jetru.
Masne ćelije su odgovorne za skladištenje i otpuštanje energije
Masne ćelije su odgovorne za skladištenje i otpuštanje energije, kao i za komunikaciju sa mozgom preko hormona leptina u vezi sa količinom energije koja se skladišti. Telo koristi više energije i unos hrane je manji kada se leptin luči u mozgu.
Stručnjaci su ustanovili da kada se gen koji reguliše cirkadijalni ritam ukloni iz masnih ćelija, dolazi do promene samo malog broja gena, i to objašnjava kako nezasićene masne kiseline, uključujući eikozapentaenoinsku (EPA) i dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA), dospevaju u krvotok. Ove masne kiseline se obično povezuju sa ribljim uljima. Kada se hrana unosila u neodgovarajuće vreme, nivo ovih kiselina u plazmi i hipotalamusu je bio nizak.
"Na naše veliko iznenađenje, mogli smo da spasemo ceo fenotip – neodgovarajuće oscilacije masnih kiselina i funkcije gena u hipotalamusu, obrazac unosa hrane i gojaznosti – dodatnim unosom EPA i DHA kiseline kod ovih životinja", kaže Paskos.
Ovo istraživanje je pokazalo kakva je uloga molekularnog sata masnih ćelija u regulisanju energije i vremena unosa hrane – kontaktom sa hipotalamusom, što utiče na energiju koja se skladišti i telesnu težinu.
Ova otkrića naglašavaju ulogu molekularnog sata u metabolizmu i dokazuju da masne ćelije imaju glavnu ulogu u procesu uzimanja hrane i korišćenja energije.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde