Dobre i loše masti

Svetska zdravstvena organizacija kaže da se 30% dnevnog unosa hrane sastoji upravo iz masti. One su energetska rezerva, oblažu vitalne organe, neophodne su za sintezu hormona i apsorbciju vitamina rastvorljivih u mastima (tzv. Liposolumnih vitamina A,D,E,K).

Ipak nisu sve masti iste.

Zasićene masne kiseline - loše masti, trebalo bi da unosimo najviše 10% od predvidjenih 30% ukupnog dnevnog unosa masti, dok bi ostatak trebalo da čine dobre masti (nezasićene masne kiseline). Dijete koje nalažu izbegavanje masti, nisu dobre. Tačnije rečeno, treba izbegavati loše masti, nauštrb dobrih.

Loše masti se nalaze u masnim mesima (svinjetina, jagnjetina, iznutrice, guščje i pačije meso, preradjevine od mesa, salame, čvarci), rečnim ribama (som, šaran) kao i u mlečnim proizvodima koje toliko volimo (kačkavalj, pavlaka, kajmak, punomasni sirevi, punomasno mleko i jogurti). Budite oprezni i sa morskim plodovima, budući da su puni holesterola.

Zato jedite posna mesa (ćuretina, piletina bez kožice, govedina, konjetina), posne mlečne proizvode, zdrave ribe (skuša, sardela,tunj, losos, pastrmka, štuka).

Mesa i ribe pripremajte na teflonu bez prženja, a po završetku pripreme prelijte ih zdravim hladno-cedjenim uljima (suncokretovo, maslinovo, susamovo, bundevino). Samo ako ih upotrebljavate na taj način ova ulja će zadržati svoja dobra svojstva i moći će da se bore protiv loših masti kojih ima i u posnim mesima.

Pravilna ishrana daje energiju, štiti od infekcija i bolesti, pomaže da jasno mislimo i održava telo u dobroj kondiciji.