Porodica i zdravlje

Rast tkiva i organa odvija se u dva različita procesa. Prvi uključuje rast osnovne mase ćelije tj. uvećanje citoplazme i jedra, drugi deobu same ćelije. Rast se vrši za vreme relativno dugog perioda života ćelije i naziva se interfaza, dok drugi deo rasta je deoba - mitoza ćelije, a traje relativno kratko.

Nekada se smatralo da čestim pucketanjem može doći do pojave artritisa ili da će nam se u starosti tresti ruke. Novijim radiološkim pretragama poput magnetne rezonance ili novog 3D rendgena ustanovilo se da je pucketanje prstiju sasvim bezopasno.

Provodite li više vremena u kući nego izvan nje ili radite u zatvorenom prostoru, tada rizikujete pojavu raznih bolesti poput dijabetesa, artritisa, depresije i kardiovaskularnih bolesti. Pogledajte zašto je važno da ljudski organizam radi u skladu s biološkim ritmom priode.

Veliki dokaz da se hromatide hromosoma magnetišu je Crossing Over tj. razmena (razdvajanje) vezanih gena pri čemu homologi hromosomi razmenjuju homologe segmente. U predelu mostova jednočlana DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) se lako kida.

Svaka ćelija poseduje karakteristično namagnetisanje tj. magnetne osobine. One su važne pri metabolizmu u svim ćelijama. Naglašavam da postoji još mnogo dokaza  koji potvrdjuju posedovanje magnetne osobine ćelija, npr. magnetska rezonanca (dijagnostička metoda u medicini) radi na principu različitih namagnetisanja u ćelijama.

Magnetne osobine omogućavaju respiraciju. Zemljino magnetno polje, kosmičko zračenje i magnetne osobine makro molekula imaju odlučujući doprinos u evolucionim procesima uopšte. Sve prikazano predstavlja inovaciju u tumačenju bioloških tj. biohemiskih procesa.

Indijski naučnici sproveli su istraživanje na 72 odrasle osobe koje boluju od migrene. Grupa koja je vežbala jogu imala je manje napada migrene i sa manjim bolovima.

U istraživanju koje je obuhvatilo više od 20 000 švajcarskih železničkih radnika praćenih tokom 30 godina otkriveno je da izloženost niskofrekventnim magnetskim poljima dovodi do mijeloidne leukemije i Hodžkinsovog limfoma,.

Sindrom nemirnih nogu je okarakterisan neizdrživim nagonom za pokretanjem ekstremiteta i motoričkim nemirom i može uzrokovati nesanicu. Pojavljuje se u mirovanju i uveče u krevetu. Prisutan je u 5-15% populacije.

U literaturi o malignim obolenjima došlo se do podataka iz etiologije koji su ostali neobjašnjeni, u daljem tekstu data su objašnjenja ovih nejasnoća. Dobijeni rezultati pojava kancera u gradu i selu pokazuju da gradsko stanovništvo daleko više boravi u Anomalijskim zonama od seoskog.