Obaranjem cena na tenderu kupljeno dvostruko više ugradnog
materijala za kardiološke operacije.
Beograđanki koja je svoju prvu bebu rodila u 37. godini, a samo sedam dana kasnije je doživela težak infarkt, ne bi bilo spasa da joj lekari Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije nisu ugradili čak pet stentova.
"Letos je bilo stvarno teško, ali naša interventna kardiologija jedina u Srbiji nije stala nijednog trenutka. Nestašica stentova je bila administrativne prirode, a mi smo je prevazišli tako što smo uz odobrenje Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) vanredno nabavili oko 180 stentova" kaže za Politiku direktor Klinike za kardiologiju KCS docent dr Arsen Ristić.
Svi koji čekaju ugradnju stenta, a nisu hitni slučajevi, poziv za intervenciju dobiće sledećih nedelja, ali i meseci jer su pojedini pacijenti na ovu intervenciju čekali i više od godinu dana, piše Politika.
Dr Ristić kaže kako je cilj centralnog tendera bio da se obore cene stentova, i to je postignuto: za istu sumu novca kupljena je dvostruka količina istog materijala za ove kardiološke intervencije. Stent je metalna opruga kojom se proširuje zapušen krvni sud.
"Vremenom svuda u svetu, pa konačno i u Srbiji, cene ovog ugradnog materijala padaju i sada imamo mogućnost da nekome spasemo život za 9.500 dinara. Cene drugačijih metoda lečenja su skuplje od dva, pa i do šest puta. Kada nemate stent koji biste ugradili, pacijentu sa infarktom se daju lekovi, takozvana tromboliza, koja treba da „rastopi” tromb, ali do toga dolazi teže i sa komplikacija. Sa RFZO smo dogovorili da sledeća nabavka ide šest meseci unapred, tako da ne dođemo u situaciju da nemamo materijal koji je generalno jevtin, jer tada smo prinuđeni da koristimo nešto što je skupo" pojašnjava dr Ristić.
Dopunski rad i plaćanje stenta mimo liste čekanja za sad nisu mogući, jer, kako objašnjava direktor Kardiologije, dopunski rad može da se organizuje samo ako ne postoje liste čekanja duže od mesec dana, tako da u interventnoj kardiologiji to nije moguće raditi.
Izvor: B92
Beograđanki koja je svoju prvu bebu rodila u 37. godini, a samo sedam dana kasnije je doživela težak infarkt, ne bi bilo spasa da joj lekari Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije nisu ugradili čak pet stentova.
"Letos je bilo stvarno teško, ali naša interventna kardiologija jedina u Srbiji nije stala nijednog trenutka. Nestašica stentova je bila administrativne prirode, a mi smo je prevazišli tako što smo uz odobrenje Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) vanredno nabavili oko 180 stentova" kaže za Politiku direktor Klinike za kardiologiju KCS docent dr Arsen Ristić.
Svi koji čekaju ugradnju stenta, a nisu hitni slučajevi, poziv za intervenciju dobiće sledećih nedelja, ali i meseci jer su pojedini pacijenti na ovu intervenciju čekali i više od godinu dana, piše Politika.
Dr Ristić kaže kako je cilj centralnog tendera bio da se obore cene stentova, i to je postignuto: za istu sumu novca kupljena je dvostruka količina istog materijala za ove kardiološke intervencije. Stent je metalna opruga kojom se proširuje zapušen krvni sud.
"Vremenom svuda u svetu, pa konačno i u Srbiji, cene ovog ugradnog materijala padaju i sada imamo mogućnost da nekome spasemo život za 9.500 dinara. Cene drugačijih metoda lečenja su skuplje od dva, pa i do šest puta. Kada nemate stent koji biste ugradili, pacijentu sa infarktom se daju lekovi, takozvana tromboliza, koja treba da „rastopi” tromb, ali do toga dolazi teže i sa komplikacija. Sa RFZO smo dogovorili da sledeća nabavka ide šest meseci unapred, tako da ne dođemo u situaciju da nemamo materijal koji je generalno jevtin, jer tada smo prinuđeni da koristimo nešto što je skupo" pojašnjava dr Ristić.
On navodi da je u ovoj bolnici na listi čekanja za ugradnju stenta oko hiljadu pacijenata
"Tražimo način da smanjimo tu listu. Odavno smo uveli da se radi u dve smene, otvoreni smo i danju i noću, zbog urgentnih stanja. Pojačaćemo popodnevnu smenu. Do kraja meseca trebalo bi da osposobimo i treću angio-salu. To će nam povećati kapacitete za pet do šest intervencija dnevno više, odnosno za celu smenu", kaže dr RistićDopunski rad i plaćanje stenta mimo liste čekanja za sad nisu mogući, jer, kako objašnjava direktor Kardiologije, dopunski rad može da se organizuje samo ako ne postoje liste čekanja duže od mesec dana, tako da u interventnoj kardiologiji to nije moguće raditi.
Bitka za vreme
"Pored koronarne jedinice u Urgentnom centru mora da postoji i angio-sala, kao što je postojala pre 20 godina. Podneli smo inicijativu Ministarstvu zdravlja da se nova angio-sala instalira u Urgentnom centru, jer sada je predugačko vreme transporta od Urgentnog centra do Poliklinike KCS gde se nalaze angio-sale, a to za neke pacijente znači život. Hiljade bolesnika iz Urgentnog sada se prevoze podzemnom pasarelom i to prosečno traje oko 45 minuta. To je dugačak put koji ne može da se greje. To u Beogradu treba da se promeni. Za Zaječar, Leskovac i druge gradove kupljene su angio-sale koje se vrlo malo koriste", kaže dr Ristić.Izvor: B92
Povezani tekstovi:
Porodica kao institucija je ključ rešavanja svakog problema,...
Kada se starija osoba oporavlja od preloma, njegova porodica...
Izuzetno je bitno blagovremeno reagovanje i posmatranje srod...
Pozitivna samoaktuelizacija je preduslov za odvijanje kvalit...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde