Rekonstruktivna hirurgija nakon otklanjanja dojke

Ženska dojka je simbol materinstva, ženstvenosti i seksualnosti. Emocionalni bol posle gubitka dojke zbog karcinoma je jak , izaziva depresiju, gubitak samopouzdanje, dramatično menja način i kvalitet života. Pojačan je strah od povratka bolesti i smrti. Rekostrukcija dojke smanuje ove psihološke promene i žena daleko lakše prevladava svoju bolest i kvalitetnije živi.

Rekonstrukcijom dojke koriguje se operativno nastali defekt nadomeštanjem svih odstranjenih mekih tkiva i postiže se simetrija. Rekonstrukcija dojke posle radikalne mastektomije ili subkutane mastektomije, sa ili bez očuvanja bradavica - areola kompleksa, sastavni je deo primarne terapije raka dojke.

Rekonstrukcija podrazumeva postizanje simetrije sa primarno zdravom dojkom u obliku, veličini i položaju. To podrazumeva i korekciju zdrave dojke posle najmanje 3 - 6 meseci od mastektomije.

Skoro da je svaka žena sa  mastektomijom  kandidat za rekonstrukciju, posebno ako je karcinom dijagnostikovan i operisan u ranom stadijumu. Rekonstruktivne operacije izvode se i kod žena sa benignim displastičnim i multiplim cističnim promenana u dojci kada je bolesno tkivo dominantno u odnosu na normalno žlezdano tkivo dojke.

Prema desetogodišnjim svetskim istraživanjima na preko 4000 žena, smrtnost je bila dvostruko manja kod žena se primarno uradjenom rekonstrukcijom. Ovde je značajna ne samo onkološka indikacija vec i psihološka, jer se lakše prevazilaze postoperativne traume.

Kontraindikacije za rekonstrukciju su uznapredovali karcinom, karcinomatozni mastitis i sistemska bolest praćena opšte lošim stanjem organizma.

Odluku o načinu i vremenu rekonstrudcije donosi hirurg u dogovoru sa bolesnicom. Vrsta odabrane tehnike zavisi i od sposobnosti samog hirurga. Operativni tim čine opšti hirurg i plastični i rekonstruktivni hirurg. Na odluku utiče i konstitucija bolesnice, veličina dojki i vrsta karcinoma.  

Primarna rekonstrukcija

Primarna rekonstrukcija je idealna kod mastektomiranih žena, jer smanjuje postoperativnu psiho - socijalnu traumu i daje nadu za totalni oporavak. Ova rekonstrukcija može biti izvedena ugradnjom implantata, ukoliko je očuvana dovoljna količina kože dobrog kvaliteta. Po završenoj onkološkoj terapiji - zračenje, hemopterapija i hormonoterapija, može se uraditi korekcija primarno zdrave dojke, ukoliko je to potrebno.

Kod policistične displazije, kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom, primarna rekonstrukcija implantatima je idealna u rešavanju problema nastale asimetrije zbog prethodnih operacija i novonastalih promena u obe dojke. Kod benignih promena očuvana je koža, potkožno masno tkivo i bradavica - areola kompleks, pa je i hirurski zahvat jednostavniji. Važno je i kod malignih i kod benignih promena ukloniti kompletno žlezdano tkivo dojke i tako onemogućiti recidiviranje bolesti.
Slika 1. Primarne rekonstrukcije

Sekundarna rekonstrukcija

Sekundarna rekonstrukcija dojke izvodi se posle završene onkološke terapije, a u cilju postizanja maksimalne simetrije u odnosu na zdravu stranu.

Osim rekonstrukcije implantatima, moguće je koristiti autologna tkiva ( ledjni i trbušni mišić) i kombinovati implantate sa autolognim tkivima. Izbor tehnike zavisi od od konstitucije pacijenta. Najčešće se koristi ledjni mišić sa pratećim potkožnim masnim tkivom i kožom, uz idealno očuvanu vaskularizaciju pomenutog režnja. Bradavica - areola kompleks rekonstruiše sa posle 3 - 6 meseci, tehnikom režnjeva, autolognim tkivom ili tetovažom.
Slika 2. Sekundarne rekonstrukcije