Estetika ili depresija

Pitanje na koje sam uvek tražio odgovor: da li estetska hirurgija ide sa bilo kojom formom depresije ili bolje rečeno da li depresiji treba dobar estetski rezultat samo sa jednim ciljem – terapijski?

Šta je u osnovi depresije? 

Nasleđe, možda razočaranje, neuspeh, gubitak voljene osobe na neki od načina i slično. No aspekt sa koga ću ja posmatrati depresiju, ovog puta, biće sopstvena ili lična nesigurnost usled svog estetskog izgleda. 

Suština ovog problema je u fiksaciji, često, sa nerealnim pogledom, nekog svog estetskog nedostatka, kog u tom momentu, vidite samo Vi. Dakle, postajete svesni nečega sto mislite da svi oko vas vide i da je upravo ta vaša fiksacija potkrepljena pogledima ne samo svojih prijatelja nego čak i neutralnih prolaznika. Vi postajete sigurni da svi vide neku sitnu boru na vašem licu, kriv nos, spuštene kapke ili slično. No Vi ćete brže-bolje spustiti pogled, glavu okrenuti na drugu stranu ili, sto je najsigurnije, ostati u svojoj kući i time se zaštititi.

Zašto baš svi da vide to što Vi vidite i zašto mislite da svi gledaju Vaše nedostatke? Postajete nervozni, razočarani, nesigurni, a sada već i umorni. I tako eto bolesne osobe bez bolesti i bez realnog razloga. Nije ova priča bez osnova a najsvežija bi bila : “ Doktore, molim vas, pomozite mi. Ja radim u banci na šalteru i verujte mi, baš svi klijenti prvo gledaju u moj nos pa sa mnom počnu razgovarati o razlogu svog dolaska. ” Na šta sam pacijentkinji odgovorio: “ Draga moja, Vaš nos se slučajno nalazi u istoj visini vaših prelepih očiju pa će biti pre biti da Vas gledaju u oči kada razgovarate, a ne u nos. ”

Nije nam mnogo trebalo da shvatimo da je depresija produkt, a veoma retko nasleđe, i da se ista može prevazići na mnogo načina. Suština je uvek u preciziranju i u pronicanju uzroka depresije. Kada smo ga pronašli onda ga treba otkloniti. Kako? Estetski hirurzi bi rekli hirurški. Naravno nije mi cilj da idem iz krajnosti u krajnost, ali iskustvo je na mojoj strani. 

U mladosti, obično sve odbacujemo, srednja generacija se neretko povezuje sa prelaznim periodom, a stari su već uplašeni za svoje godine, nekada i senilni. I tako površno gledano, odgovor uvek imamo. 

Posebnu priču dugujemo u vezi sa decom. To je uzrast gde treba biti veoma oprezan. Nekada nismo ni svesni koliko rano, recimo, klempave uši, mogu snažno uticati na opšte psihofizičko stanje deteta. Tu su devojčice posebno ugrožene jer njihovo sazrevanje je često i po dve godine ispred dečaka. Spoznaja da im je to estetski nedostatak dolazi već u 7 ili 8 godini života. Upravo , to je vreme početka aktivnog i svesnog druženja koje mogu početi izbegavati. Stoga sam siguran da je korekciju ušiju najbolje odraditi već sa 5-6 godina života jer tada deca niti su svesna kompleksa, a često i zaborave da su uopšte imali problem. A da je to tako mnogi će roditelji posvedočiti, da im se posle korekcije ušiju, deca vraćaju u život, među decu. Deca su mnogo osetljiva i neretko depresivna a to vešto prikrivaju. 

Na koji način estetska hirurgija leči depresiju? Mnogi bi rekli da je to doktorska priča, reklama i slično. Ja ću Vam reći da to nije tako. Lično sam svojim hirurškim umećem bezbroj puta spasio mladost, porodicu, život. Morate mi verovati da samo korekcijom nekoliko bora na licu ili čelu ljude menja iz korena. Još kada je rezultat odličan eto zavisnosti. 

Mislite da se lepe mlade dame rado šetaju plažama bez grudi i mislite da nisu jako ljubomorne na one koje svoja bujna prsa i te kako prezentuju. Procenite sami. Ko je tu jači, smeliji, ponosniji. Da li je to prepotentnost ili je sigurnost u sebe. Veliki broj, nažalost odustaje i od mora i od plaže. 

Moje ogromno hirurško iskustvo ima odgovor da je estetski nedostatak ma kog oblika jaka depresorska kapisla i da svakog momenta može eksplodirati i to nažalost ireverzibilno. Svedok sam neverovatnih preobražaja, vraćanja u život i socijalizaciju u najgrubljem obliku ove reči. Dakle, lična sigurnost je direktan produkt svog dobrog izgleda, onakvog kakvog vi želite. Teško je do tog stići, ali uz malu pomoć estetike moguće je. Posle toga smo ‘’ravnopravni’’. 

Nemojte me pogrešno shvatiti, nisam ja mađioničar, ne mogu sve to vratiti, ne mogu jer vi niste sve ni izgubili. Možda malo. Baš to malo je kod mene u mojim rukama, ja sam ga našao lutajući po belom svetu. Prepoznao sam te sitnice koje vam mogu života značiti. Ja samo hoću da vam ih vratim baš na ono mesto sa koga ste ih izgubili. 

Nije strašno imati čelo bez bora, imati podignute obrve ili kapke bez viška kože i bez naduvenih podočnjaka. Kad stignemo da malo duže odspavamo baš smo otekli. Zar ne? " Malo zatezanja i biću kao pre” . Tako je, kažem ja. Učinite mali korak a ja, kao estetski hirurg, ću Vam samo malo pomoći. Motiv je imperativ, odluka vaša, a rad je do plastičnog hirurga.