Enterobius vermicularis je mala nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženka Enterobius vermicularis-a je dugačka 8-13 mm, a mužjak 2-5 mm i telo mu je obično savijeno u krug.
Put prenošenja
Jedini domaćin je čovek. Najčešći put infestacije je fekalno-oralni preko odeće i igračaka kada prljavim rukama, zagađenom hranom, vodom ili direktnim kontaktom unese jaja u organizam. Posle ingestije jajašca se zadržavaju u duodenumu. Nematoda sazreva za dve nedelje, a životni vek joj je oko 2 meseca. Odrasle jedinke se zadržavaju u lumenu tankog creva, cekumu, crvuljku, ascedentnom kolonu. Ženka migrira do rektuma i ako se ne izbaci defekacijom, odlazi do perineuma gde produkuje oko 11000 jajašca. Jajašca postaju infektivna za 6-8 sati a češanjem i zadržavanjem pod noktima nastaje reinfekcija.
Patološki (medicinski) značaj
Enterobijaza je oboljenje koje nastaje kod infekcije nematodom Enterobius vermicularis, češće se javlja kod dece i karakteriše upornim svrabom oko anusa.
Često infekcija prolazi asimptomatski i može se slučajno otkriti nalazom crva u predelu perineuma. Ukoliko se simptomi jave, to su: svrab oko anusa, vulve, svrab često ometa spavanje i san deteta, koje je zbog toga veoma nemirno u snu, zatim ima smanjen apetit i gubitak telesne težine. Kao posledica češanja u predelu vulve i perineuma nastaju ekskorijacije i eritem. U stolici su vidljivi crvi. Nekada ženke mogu dopreti do ženskih polnih organa i da izazovu vaginitis. Oboleli se takođe nekada žale na difuzne bolove u abdomenu, na muku, gađenje i prolive koji su sluzavi, a može se naći i krv koja potiče od sitnih ulceracija u anusu.
Enterobius luči toksine, što ima za posledicu pojavu neurotoksičnih smetnji, koje se manifestuju promenama karaktera bolesnika, tako da oni postaju nervozni, uznemireni i slabije pamte.
Često infekcija prolazi asimptomatski i može se slučajno otkriti nalazom crva u predelu perineuma. Ukoliko se simptomi jave, to su: svrab oko anusa, vulve, svrab često ometa spavanje i san deteta, koje je zbog toga veoma nemirno u snu, zatim ima smanjen apetit i gubitak telesne težine. Kao posledica češanja u predelu vulve i perineuma nastaju ekskorijacije i eritem. U stolici su vidljivi crvi. Nekada ženke mogu dopreti do ženskih polnih organa i da izazovu vaginitis. Oboleli se takođe nekada žale na difuzne bolove u abdomenu, na muku, gađenje i prolive koji su sluzavi, a može se naći i krv koja potiče od sitnih ulceracija u anusu.
Enterobius luči toksine, što ima za posledicu pojavu neurotoksičnih smetnji, koje se manifestuju promenama karaktera bolesnika, tako da oni postaju nervozni, uznemireni i slabije pamte.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, rektoskopije. Najbolja rutinska metoda za njegovo otkrivanje je upotreba lepljive celofanske trake za uzimanje perianalnog otiska. Posle uzimanja otiska traka se posmatra pod mikroskopom sa malim uvećanjem i traže se jaja.
Lečenje
Enterobijaza se leči antihelmintnim lekovima kao što su melbendazol, piperazin ili albendazol. Odeća i posteljina se svakog dana moraju prati u vreloj vodi i mora se voditi računa o higijeni ruku deteta kako ne bi došlo do reinfekcije.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde