Cysticercus cellulosae

Cysticercus cellulosae predstavlja vezikule, larve pantljičare Taenia solium. Larve se razvijaju u crevima, migriraju kroz tkiva i stvaraju ciste u različitim organima, gde prelaze u zrele jedinke koje mogu biti dugačke i po nekoliko metara. Ako se larve zadrže u mozgu nastaje cerebralna cisticerkoza.

Put prenošenja

Cysticercus cellulosae, koji se normalno nalazi u svinji, može se ponekad razviti kod čoveka ako su jajašca dospela u želudac preko kaontaminirane hrane ili su unesena prstima, ili su regurgitirana iz creva. U želucu se ljuska jajašca razloži, a larve, oslobođene iz jajašca pređu u sluznicu creva i budu raznesene u mnoge delove tela gde se razvijaju i stvore cisticerkuse.

Patološki (medicinski) značaj

Cisticerkoza – najčešća lokalizacija su potkožno tkivo i skeletni mišići; kada cisticerkus leži površno, može se pipati pod kožom ili sluznicom kao ovoidno telašce poput graška. Ovde oni izazivaju jedva ikakve ili nikakve simptome, međutim ciste se mogu javiti tj. razviti i u mozgu.

Cerebralna cisticerkoza je prisustvo cista na mozgu. Učestalost lokalizacija je sledeća: konveksitet hemisfera, baza mozga, moždane komore, parenhim mozga. U blizini cista dolazi do produktivnog meningitisa koji, ukoliko je na bazi, vrši pritisak na kranijalne nerve. Osim toga, javljaju se degenerativni endarteritis i hidrocefalus.

Klinička slika zavisi od lokalizacije, tako kortikalna cistiserkoza najčešće daje epilepsiju, ciste smeštene u III ili IV komori i na bazi mozga daju sliku tumora zadnje lobanjske jame i dr. Osim u mozgu ciste se mogu naći i u drugim organima - oku, koži, mišićima i drugim. Za otprilike pet godina larve uginu; u mozgu tkivna reakcija može uzrokovati epileptičke napade, neurološke poremećaje, promene ličnosti i ponekad hydrocephalus internus.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratorijskih nalaza (u likvoru se mogu naći pleocitoza, često sa eozinofilima, blaga hiperalbuminorahija, hipoglikorahija, nekada i oligoklonalni IgG), CT-om (skener), NMR-om (nuklearna magnetna rezonanca) i testom indirektne imunofluorescencije.

Lečenje

Lečenje zavisi od stadijuma u kome se ciste nalaze. Kalcifikovane ciste ne zahtevaju specifičnu terapiju već samo simptomatsku. Žive ciste zahtevaju specifično lečenje. Danas postoje dva specifična leka koji su se pokazali efikasnim u lečenju cerbralne cisticerkoze. To su praziquantel (Biltricid), koji se daje 4 nedelje i albendazol. Bolesnicima sa mnogo cista, velikim lezijama i perifokalnim edemom treba dati i kortikosteroide. Tokom terapije mogu se javiti glavobolja, muka, povraćanje, epileptični napadi, kao posledica inflamacionog odgovara na raspadanje parazita. Lečenje treba sprovoditi u bolnici. Hirurške procedure kao što su stereotaksična punkcija lezija, ventrikularni šant, ekstirpacija cista, mogu biti indikovane.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde