Karijes: mali kvar za ozbiljne probleme

Napada iz tanjira, tetrapaka, plastičnih boca, čak i iz flašica za bebe. To je oboljenje koje svako od nas sam priziva. I sami možemo da mu se suprotstavimo, pre nego što nas bol uputi u zubnu ambulantu.

To je apsurd – toliko pasti za zube čiji proizvođači velikim slovima naglašavaju da imaju fluora, a karijes nikad nije bio u takvom usponu. Jedna je od najzastupljenijih bolesti u svetu. Procenjuje se da 90 % školske dece i ogroman broj odraslih nosi bar poneki napadnuti zub. U Americi je zubni kvar najčešća hronična bolest kod dece, javlja se pet puta češće od astme. Nije se baš čovečanstvo usrećilo i izlečilo tokom proteklih nekoliko hiljada godina, jer je, prema nalazima na lobanjama, karijes mučio naše pretke i u neolitu.

Uzrokuje bol, može da potpiše smrtnu presudu zubu, stvara infekcije. Napada čvrsta zubna tkiva. Krene od onog najtvrđeg sastava u organizmu – od zubne gleđi. Njena struktura je od izrazito neorganskih sastojaka – 96 do 97%. Pod dejstvom karijesa, gleđ polako nestaje, kiseline je pretvaraju u rastvorljive soli.

Taj razarajući proces ide sa površine u dubinu, prodire u nešto slabiji dentim – objašnjava dr Branka Rašuo, specijalista  bolesti zuba i endodoncije iz Poliklinike „Mažestik”. – Ukoliko se to zanemaruje ili je nastupilo povlačenje desni, proces karijesa će napasti još slabiji deo zuba – cement – koji pokriva koren. Neće proći mnogo vremena, a proces će udariti u samo srce zuba, u pulpu. A ona će odreagovati snažnim bolom na hladno, na slatko, na kiselo.

Karijes je pravo egalitarno oboljenje, istom upornošću kuca na vrata siromašnih i vrlo bogatih. Kod onih prvih zbog nehigijene, kod drugih će ga pozvati previše obilja, razmekšana i zašećerena hrana. Više voli mlađe. Pubertet sa nemarom prema zubima i sklonošću ka brzoj hrani i gaziranim zaslađenim bućkurišima pravo je vreme da nastupi. Stariji već imaju izvestan odbrambeni sistem unutar zubnog tkiva koji će karijesu onemogućiti prodiranje.

Nije nasledan, ali neko ima predispoziciju prema njemu. Na njega utiču i funkcija endokrinih žlezda, kao i neka opšta oboljenja. Dijabetes, razni lekovi (antidepresivi i oni protiv alergija), koji stvaraju sindrom „suvih usta”, pogodno su tle za razvoj karijesa.

Lokalni faktori su oblik, raspored zuba, njihova hrapavost, mikroorganizmi u usnoj duplji, zubni plak, sastav pljuvačke, loša higijena, nekvalitetne plombe i protetske nadoknade – nabraja doktorka Rašuo. – Postoje ona glatka, takozvana karijes imuna mesta, koja se čiste sama, za razliku od neravnih površina i prostora između dva zuba. Ako bi se prstom ukazalo na najvećeg krivca, onda je to zubni plak, naslaga od mrtvih i živih mikroorganizama, ostataka hrane i sastojaka pljuvačke. Ukoliko se ne otkloni, nastupa karijes. Zanemareni plak se vremenom mineralizuje i pretvara u zubni kamenac. Plak čine meke naslage u obliku manjih ili većih mrlja. Živi i neživi mikroorganizmi se talože u podlozi bogatoj polisaharidima i glikoproteinima. Čvrsto prianjaju za zubnu površinu. Izraženiji su ako se uzimaju meka, obilna, kašasta hrana, beli hleb, slatkiši. Čvrsta hrana, crni hleb, sirovo voće i povrće smanjuju nastajanje i delimično čiste plak.

Bakterija streptokokus mutans iz plaka prvo demineralizuje gleđ. Javlja se beličasta tačka, još nema šupljine. Tu proces može da se zaustavi i sve vrati na staro ukoliko posao  dobro odrade pljuvačka, kao i paste i vodice za usta sa mnogo fluora. Dalje nekontrolisano unošenje šećera i ugljenih hidrata  će nastaviti da razara gleđ i proces će zahvatiti slabiji sloj ispod – dentin. Zubne šupljine se ispunjavaju raspadnutim produktima organskih materija.

Kad je karijes akutan, proces se odvija brzo. Organizam nema vremena da se brani i odmah dolazi do zapaljenja pulpe. Češće je hroničan, tako da organizam uspeva da izgradi nadražajni tercijerni dentin, što će bolesti usporiti prolaz.  Prelazi i na susedne zube, ali mu treba najmanje četiri godine da  probije gleđ.

Stomatolog Branka Rašuo uverava da karijes može uspešno da se leči. Zubno tkivo se zamenjuje stomatološkim materijalima za ispunjavanje zuba. Napredak tehnologije je učinio da se prilikom preparacije karijesne šupljine odstupa od Blekovih principa i štedi zdravo zubno tkivo. Neki materijali se dobro vezuju za zubnu supstancu, imaju slične osobine kao tvrda zubna tkiva, povećanu otpornost na pritisak, širenje i skupljanje. I estetski izgledaju mnogo prihvatljivije.

Zubi u trudnoći

Poznata izreka „svaka trudnoća, zub manje” ne odgovara istini. Žene češće obolevaju od karijesa, naročito trudnice. To je, pre svega, posledica dejstva „progesterona”, što dovodi do veće kiselosti pljuvačke i smanjenja njene odbrambene sposobnosti. Obuzete svojim novim stanjem, trudnice pomalo zanemaruju svoju oralnu higijenu.

Zato se ženama u drugom stanju, od četvrtog meseca, daje više fluora, kao i bebama odmah posle rođenja. Povećano unošenje fluora treba da traje i tokom celog detinjstva. 

Mlečni zubi

Karijes ne bira uzrast. Čak i mlečni zubi novorođenčadi mogu da obole od takozvanog baby bottle caries-a. Naročito je to izraženo kod mališana  kojima se u flašici daju izrazito slatki napici, pa s njom provode dugo vremena, čak i spavaju. Oboljenje se manifestuje na vratovima mlečnih zuba.

Savet roditeljima je da decu ne navikavaju na slatku hranu i da se daje u određenim periodima, ne celog dana. I ako je moguće, posle toga treba detetu očistiti zube.  

Poljubac nije kriv

Zabluda je da karijes može da se prenese poljupcem. Ovu intimnost nikako ne treba optužiti za tako nešto, jer svi mi već u ustima imamo milione  raznih bakterija.

Vakcina na putu

Možda će uskoro definitivno odzvoniti ovoj neugodnoj bolesti, možda će još ostati zabeležena samo u udžbenicima. Na Univerzitetu Forsajt, u Sjedinjenim Državama, godinama rade na spravljanju vakcine protiv karijesa. Testiranja na životinjama su dala odlične rezultate. Kad se ispitivanja završe i ako vakcina bude odobrena, ona će se davati deci u prvoj godini života. Primaće se udisanjem, kroz nos.