Savremeni pristup terapiji spasticiteta, nezavisno od uzroka, podrazumeva ugradnju infuzionih pumpi za intratekalnu primenu leka (aplikacija leka direktno u kičmenu moždinu). Ovakav vid terapije obezbedjuje stalni nivo leka u cerebrospinalnoj tečnosti i bolje efekte, bez značajnih oscilacija, korišćenjem manjih doza leka, a uz izbegavanje sistemskih nuzefekata.
Neurohiruška i Neurološka Klinika, Kliničkog Centra u Nišu započela kontinuirano i organizovano lečenje spasticiteta ugradnjom sistema/pumpi za intratekalnu kontinuiranu aplikaciju leka.
Intratekalna primena (ugradnjom implantibilnih infuzionih pumpi) antispastičnih lekova (Baklofena) je indikovana ukoliko se spastičnost ne može kontrolisati oralnim uzimanjem lekova, kod pacijenata koji ne mogu da hodaju, kada se onesposobljavajuća mišićna hiperaktivnost javlja u donjim ekstremitetima.
Lekari Neurohirurške/Neurološke Klinike prof. dr Ivan Stefanović,neurohirurg i prim dr Andjelka Ilic, neuropsihijatar su se na "Evropskom Institutu za Hirurgiju" u Hamburgu 2006. godine obučili za ugradnju sistema za intratekalnu aplikaciju spazmolitika i u potpunosti su spremni za ugradnju ovih sofisticiranih sistema za efikasnu kontinuiranu terapiju spasticiteta, koji na ekonomski najprihvatljiviji i medicinski najbezbedniji način, trajno rešava pitanje spasticiteta i omogućava bolji funkcionalni oporavak uz kvalitetnije samozbrinjavanje i poboljšanje radne sposobnosti pacijenta. Trening je obuhvatao teoretski i praktični deo , a predsednik workshopa je bio jedan od najeminentnijih stručnjaka iz obe oblasti u Evropi, Prof. dr H.Muller sa Klinike Kemperhof, Koblenz u Nemačkoj.
Ova uspešna saradnja je nastavljena i u KC u Nišu, kada je, juna meseca na Klinici za neurohirurgiju prof. dr Stefanovic zajedno sa prof. dr Mullerom ugradio prve dve pumpe za intratekalnu terapiju spazma Baklofenom i to kod bolesnice koja se leči u Klinici za neurologiju, sa dijagnozom Paraparesis spastica hereditaria, kao I kod pacijenta koji je lečen u Klinici za neurohirurgiju, sa dijagnozom Polydiscopathia cervicalis, Paraparesis spastica. Nakon ovako primenjene terapije, kod pacijenata je evidentirano značajno poboljšanje u smislu smanjenja spazma i posledično poboljšanog hoda. Pumpe za intratekalnu primenu leka se pune jednom mesečno, uz prisustvo i aktivno učešće i neurohirurga i neurologa.
Radi što bolje trijaže potencijalnih pacijenata, organizacije I praćenja ovakvog vida terapije u KC Niš formiran je stručni konzilijum lekara koji vrši selekciju odgovarajucih pacijenata, vrši ugradnju i punjenje pumpi kao i kontinuirano praćenje pacijenata.
Stručni konzilijum čine:
- Prof. dr Živković Miroslava - Direktor Klinike za neurologiju
- Prof. dr Stefanović Ivan - Direktor Klinike za neurohirurgiju
- Prim.dr Ilić Andjelka - Klinika za neurologiju
- Mr sci med Djordjević Gordana - Klinika za neurologiju
TERAPIJA SPASTICITETA IMPLANTIBILNIM INFUZIONIM PUMPAMA
Šta je Spasticitet?
Spasticitet je čest simptom mnogih oštećenja I povreda mozga i kičmene moždine. Može se definisati kao: "motorni poremećaj koji se karakteriše od brzine zavisnim povećanjem u toničnom refleksu istezanja (mišićnom tonusu), te sa povišenim tetivnim odgovorom, koji je rezultat hiperekscitabiliteta refleksa istezanja".
Spasticitet može imati uticaj na vitalne životne funkcije kao što su disanje i spavanje. Može se desiti da trajno ošteti osnovne funkcije šaku, ruku i nogu kao sto su hvatanje, dizanje stvari kao i stajanje i hodanje. Često, spasticitet prezentuje dodatne nekontrolisane kontrakcije mišića koje su često jako bolne. Spasticitet zato vodi lošijem kvalitetu života i nemogućnosti pacijenata da obavljaju svakodnevne normalne životne aktivnosti. U retkim slučajevima spasticitet dovodi to potpune nepokretljivosti. Veoma važna terapijska strategija kod ovog poremećaja je fizikalna terapija koja se primenjuje jako dugo. Fizioterapija se uglavnom dopunjuje oralnim medikamentima koji pored spazmolitičkog efekta mogu imati I odredjene sistemske nuzefekte.
Intratekalna primena (ugradnjom implantibilnih infuzionih pumpi) antispastičnih lekova (Baklofen) je indikovana ukoliko se spastičnost ne može kontrolisati oralnim uzimanjem lekova, kod pacijenata koji ne mogu da hodaju, kada se onesposobljavajuća mišićna hiperaktivnost javlja u donjim ekstremitetima.
Zašto intratekalna terapija Baklofenom?
U nekih 30% slučajeva lečenih oralnim Baklofenom, lek neadekvatno smanjuje spazam, zato što je leku gotovo nemoguće da probije krvno-moždanu barijeru i uđe u centralni nervni sistem (CNS). Efiksanost intratekalne terapije Baklofenom je nekih hiljadu puta veća u poređenju sa oralnom terapijom. Davanjem leka direktno u kičmenu moždinu (KM), postižu se veće koncentacije leka na ciljnom mestu (cerbrospinalnoj tečnosti-likvoru) sa manjim dozama nego nakon oralnog davanja i time se izbegavaju neželjeni efekti vezani za CNS.
Šta je implantibilna infuziona pumpa?
Inplantibilna infuziona pumpa se postavlja subkutano u abdominalni zid, sa hirurški postavljenim kateterom koji se sprovodi do subarahnodalnog prostora, a puni se prema potrebi (obično mesečno), transkutanom injekcijom. U zavisnosti od modela koji je odredio lekar pumpa ima otprilike 7cm u prečniku, izmedju 2.2cm i 3.5 cm debljinu i teži nekih 100 grama. Izrađena je od titanijuma, biokompatibilnog materijala, okruglog oblika sa dva mala otvora na povrsini. Jedan je lociran u samom centru pumpe a drugi na samoj ivici pumpe. Ovi otvori se još nazivaju i "septumi". Centralni septum ima silikonsku membranu i služi za inicijalno punjenje pumpe lekom kao i svaku narednu mesečnu dopunu. Za te svrhe koristi se posebno napravljena igla koja ne može da ošteti silikonsku membranu. Iz rezervoara unutar pumpe lek se kroz mali uzani kateter obložen titanijumsko žicom distribuira na selektovano mesto u kičmenoj moždini. Pumpa može da sadrži od 20ml do 60ml leka, zavisnosti od tipa, koji se kontinuirano ispušta u telo tokom 24 časa sledećih mesec dana.
Ugradnja infuzione pumpe
Hiruška ugradnja infuzione pumpe ne spada u komplikovane neurohiruške procedure. Implantira se u opštoj anesteziji, subkutano u abdominalni zid, a onda se spinalni kateter hirurški sprovodi i postavlja u subarahnodalnom prostoru KM izmedju 7 i 12 torakalnog pršljena. Obično se pumpa puni tokom operacije i odmah počinje da deluje. Operacija ne traje duže od jednog sata. Nakon operacije se nosi zavoj na mestu incizije sve dok rana ne zaraste.
Mehanizam infuzione pumpe
Unutrašnjost pumpe se sastoji od dva rezervoara koja su razdvojena oprugom. Unutrašnji rezervoar sadrži lek dok spoljašnji rezevoar sadrži trajno zatvoren n-butan gas pod pritiskom. Tempeartura tela greje gas koji, šireći se pod pritiskom, potiskuje lek iz unutrašnje komore van, iz pumpe, kroz filter polako u spinalni kateter. Dopuna rezervoara lekom širi unutrašnju komoru i sledeći ciklus protoka leka počinje ponovo na isti način. Pumpa se može dopunjivati onoliko puta koliko to terapija i lečenje zahteva.
Kako se obavlja dopuna rezervoara?
Specijalni set za dopunu rezervoara se isporučuje uz pumpu od starne proizvođača. Pumpa sadrži silikonsku membranu koja pokriva septum za dopunu rezervoara i ujedno štiti septum od svih eventualnosti. Lekar može da napipa membranu na samom ulazu u septum jer je ona malo ispupčenija. Uvođenjem posebne igle koja služi samo i jedino za dopunu kroz silikonsku membranu lek se ubacuje u unutrašnji rezevoar pumpe. Nakon dopune lekar upisuje neophodne podatke u pacijentov "Pacijentov Pasoš" gde se beleže svi važni detalji vezan za pacijenta: doza leka (u mg ili μg), količina odliva leka iz rezervoaru od prethodne dopune ("reflux") i ukupna dopunjena doza leka u ml. Takođe se izračunava doza leka po danu i datum sledeće dopune.
Šta se dešava ako se zakasni na dopunu rezervoara / pre nego se rezvoar pumpe isprazni?
Zbog tehničkih i farmaceutckih razloga pumpa nikada ne bi smela da ostane prazna.
Terapija infuzionom pumpom nije deletvorna. Šta raditi?
Zavisno od indiakcije i prirode bolesti potrebno je konsultovati se sa lekarom da li je potrebno povećati/smanjiti dozu leka.
Mogu li da prestanem da koristim pumpu?
Generalno gledano, terapija infuzionom pompom je reverzibilna. Ako vaš doktor odluči da prekine intratekalnu terapiju lekom, on će postepeno smanjivati dozu leka tokom vremena. Nakon toga se pumpa eksplantira jednostavnom hiruškom procedurom.
Simptomi prekomerne i nedovolje doze
Konsultujte vašu kliniku gde vam je ugradjena pumpa za sve moguće znake i simptome prekomerne doze ili nedovoljne doze leka u vašem organizmu. Mogući simptomi se pojavljuju nakon nekoliko časova nakon dopune rezervoara sa promenjenom dozom.
Dopuna pumpe - ko može dopuniti pumpu?
Specijalno edukovani lekar (neurolog ili neurohirurg) je jedini koji moze da izvrši dopunu rezervoara. Važno je sledeti uputstvo za dopunu koju propisuje prizvođač. Najvažnija stvar kod dopune rezervoara je:
- Korišćene apsolutno sterilne tehnike
- Korišćenje seta za dopunu koje je originalno zapakovano i obezbeđeno od strane proizvodjača.
Može li pumpa sama od sebe da izazove neželjen posledice?
Kućište pumpe je izrađeno od titanijuma, koji je biokompatibilan. Neželjene reakcija tela na titaniju su vrlo retke. Lek unutar pumpe može da izazove neželjene posledice o kojima će vas obavestiti vaš lekar.
Koje aktivnosti su moguće sa implantiranom infuzionom pumpom?
Vožnja automobila
Molimo Vas da konsultujete vašeg lekara.
Sauna/Kupanje na suncu/ Izlaganje niskim temperaturama
Možete ići u saunu, kupati se na moru tokom dana i biti na snegu tokom niskih temperatura. Vaše telo će zadržati konstantnu temperaturu a pumpa kontinuiran protok leka sa vrlo malim devijacijama koje nisu primetne od strane pacijenta.
Letenje avionom
Letenje avionom nije problem za vašu pumpu. Protok leka će se neznatno povećati (oko 7%) tokom leta na visokoj nadmorskoj visini. Devijacija protoka leka nije primetna od strane pacijenta.
Sport
Svaki borilački sport ili aktivnost sa velikom dozom rizika da se primi udarac u deo tela gde se nalazi pumpa ili njen kateter bi trebalo izbegavati!
Planinarenje
Regularne kratke posete planinama ne zahtevaju nikakvu promenu doze leka. Ukoliko se planira duži boravak na planinama iznad 2000m nadmorske visine potrebno je redefinisati doziranje leka od strane vašeg lekara.
"Pacijentov Pasoš"
Pacijentov pasoš sadrži detaljne informacije generalne informacije o samom pacijentu, ime lekara koji je ugradio pumpu, naziv institucije gde je pumpa ugradjena, samoj pumpi koja je implantirana datumu. Nakon svake dopune lekar će zabeležiti kojom količinom i kojeg leka je napunjena pumpa i kada je zakazana sledeća dopuna. Važno je da se unesu svi podaci precizno i kompletno.
Bezbedonosne Provere
Implantirana infuziona pumpa može da izazove alarm tokom bezbedonosneih provera na aeodromu, ulazu u neku državnu instituciju i sl. Tada pokažite vaš "Pacijentov Pasoš" koji dokazuje da u sebi nosite infuzionzu pumpu čije je kućište izradjeno od titanijuma.
Dopuna tokom praznika/odmora-Gde mogu dopunit pumpu?
- Moguće je dopuniti pumpu u svako doba izmedju redovnih datuma dopune. Vaši datumi dopune se mogu korigovati prema vašim planovima za odmor i putovanje.
- Ponesite obavezno vaš "Pacijentov Pasoš" na put
- Ukoliko vaše putovanje prevazilazi rok vašeg dopunskog ciklusa posetite vašeg lejkara i prokonsultujte se sa njim oko adekvatne adrese za dopunu u zemlju u koju putujete.
- Proverite da li vaše zdravstveno osiguranje pokriva troškove dopune u inostranstvu.
- Proverite da li su lek I set za dopunu dostupni u zemlju u koju putujete.
Životni vek pumpe
Životni vek pumpe je određen stanjem silikonske membrane koja pokriva centralni septum pumpe. Silikonska membrana mora da izdrži pritisak koji je sličan onom u točkovima na automobile. Specijalno napravljena igla za dopunu rezervoara omogućuje minimalno oštećenje membrane prilikom dopune. Korišćenje bilo koje druge nepotvrdjene igle i seta za dopunu trajno oštećuje membranu i smanjuje životni vek pumpe.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Za doktore