Dr Džon L. Sivenpajper gostovao je kao predavač na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizam (DNSG). Glavna tema konferencije je gojaznost, šećer, potprandijalni metabolizam i obrasci ishrane, a dr Sivenpajper je učestvovao u debati o šećeru, zastupajući tezu da šećeri ne podstiču kardiometaboličke bolesti više nego druge forme viška energije.
Dr Sevenpajper je istakao da su šećeri sve više tema debata o javnom zdravlju zbog svoje uloge u epidemiji gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti. Kao i kod ranijih kontroverznih stavova o ulozi masti u ishrani i gojaznosti, zauzet je čvrst stav na osnovu ograničene količine podataka. Povučene su paralele između šećera koji sadrže fruktozu i duvana, pri čemu je uticaj šećera sa fruktozom na kardiometaboličke bolesti upoređen sa uticajem duvanskog dima na pluća i kardiovaskularne bolesti. Iako eksperimentalni modeli nude prihvatljive biohemijske mehanizme koji podržavaju ove stavove, potrebno je pažljivo ispitati da li ovi mehanizmi deluju i kod ljudi.
Ipak, ishrana koja sadrži šećere sa fruktozom sa viškom energije u poređenju sa samom ishranom (bez viška energije) dovodi do veće telesne težine, postprandijalnih triglicerida, krvnog pritiska, mokraćne kiseline, glukoze, insulina i markera bolesti masne jetre koja nije povezana sa alkoholizmom, što su efekti koji se više pripisuju višku energije nego šećeru. Ukupnogledano, dokazi pokazuju da zašećerena hrana i pića predstavljaju jedan od mnogih puteva do preteranog unosa i kardiometaboličkih bolesti.
Dr Sevenpajper je istakao da su šećeri sve više tema debata o javnom zdravlju zbog svoje uloge u epidemiji gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti. Kao i kod ranijih kontroverznih stavova o ulozi masti u ishrani i gojaznosti, zauzet je čvrst stav na osnovu ograničene količine podataka. Povučene su paralele između šećera koji sadrže fruktozu i duvana, pri čemu je uticaj šećera sa fruktozom na kardiometaboličke bolesti upoređen sa uticajem duvanskog dima na pluća i kardiovaskularne bolesti. Iako eksperimentalni modeli nude prihvatljive biohemijske mehanizme koji podržavaju ove stavove, potrebno je pažljivo ispitati da li ovi mehanizmi deluju i kod ljudi.
Mnogi putevi vode do kardiometaboličkih bolesti
Studije su ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove veze su male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera. Sistematski pregledi i analize kontrolisanih ispitivanja unosa hrane pokazali su da šećeri sa fruktozom u izokaloričnoj razmeni sa drugim ugljenim hidratima (čak i pod pozitivnim energetskim balansom ili u tečnom obliku) ne daju dokaze o štetnosti.Ipak, ishrana koja sadrži šećere sa fruktozom sa viškom energije u poređenju sa samom ishranom (bez viška energije) dovodi do veće telesne težine, postprandijalnih triglicerida, krvnog pritiska, mokraćne kiseline, glukoze, insulina i markera bolesti masne jetre koja nije povezana sa alkoholizmom, što su efekti koji se više pripisuju višku energije nego šećeru. Ukupnogledano, dokazi pokazuju da zašećerena hrana i pića predstavljaju jedan od mnogih puteva do preteranog unosa i kardiometaboličkih bolesti.
Fokus na smanjenje preteranog unosa
Pažnja treba da ostane usmerena na smanjenje preteranog unosa svih vrsta kalorične hrane povezane sa gojaznošću i kardiometaboličkim bolestima, uključujući zašećerenu hranu i pića, kao i na promovisanje veće fizičke aktivnosti.Rezime članka
Studije su ukazale na postojan odnos između slatkih napitaka i kardiometaboličkih poremećaja. Međutim, ove veze su male i podložne kolinearnosti i ne važe za umeren nivo unosa ili ukupan unos šećera. Pogledaje izjave učesnika simpozijuma
Autor: Džon L.Sivenpajer
Dr Sivenpajper je magistrirao i doktorirao na Katedri za nutricionizam Medicinaskog fakulteta Univerziteta u Torontu kod prof. Vladimira Vuksana. Potom je završio četvorogodišnje doktorske studije na Medicinskom fakultetu Sent Metjuz univerziteta, gde je radio na raznim klinikama u Engleskoj i Škotskoj. Potom je završio postdoktorske studije kod prof. Dejvida Dženkinsa na Univerzitetu u Torontu u periodu 2007-2009, gde je radio na nekoliko obimnih ispitivanja vezanih za ishranu, kao i na razvoju sistematskog pregleda i u radnoj grupi za analizu. U julu 2009. dr Sivenpajper je započeo postdoktorsku obuku u medicinskoj biohemiji na Mekmaster univerzitetu, gde je stalni doktor na četvrtoj godini postdoktorskih studija. Licencu Medicinskog saveta Kanade dobio je u decembru 2010. Dr Sivenpajper je i dalje aktivan na polju kliničkih ispitivanja pri Centru za modofikaciju rizika faktora Bolnice Sent Majkl u Torontu. Trenutno se bavi primenom analitičkih tehnika i slučajnih kontrolnih ispitivanja u oblasti veza između ishrane i bolesti. Dva puta je bio stipendista Kanadskog instituta za zdravstvena istraživanja. Dr Sivenpajper nedavno je izabran za člana Kanadske asocijacije za dijabetes i Evropske asocijacije za proučavanje smernica nutritivne terapije kod dijabetesa u kliničkoj praksi. Autor je 65 naulnih radova, 8 poglavlja, 99 rezimea i dobitnik 18 stipendija tokom usavršavanja. U naučnim radovima je citiran ukupno 1039 puta.
