Nutritivno upravljanje postprandijalnom glikemijom

Na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizma (DNSG), dr Vendi R. Rasel održala je predavanje o nutritivnom upravljanju postprandijalnom glikemijom. Istakla je da dokazi pokazuju da povišen nivo glukoze u krvi doprinosi pojavi dijabetesa tipa 2. Usvajanje nutricionističkog pristupa u cilju upravljanja postprandijalnom glikemijom može da dovede do strategije prevencije i kontrole dijabetesa tipa 2 koja može da se primeni na celu populaciju, što smanjuje zdravstvene troškove.

Modulacija ishrane utiče na postprandijalnu glikemiju

Da bi se primenila uspešna strategija, neophodno je razumeti uticaj modulacije ishrane na postprandijalni porast koncentracije glukoze u krvi. Dr Rasel je primenila nekoliko metoda i faktora u svom istraživanju.Sproveden je sistematski i sveobuhvatni pregled literature uz korišćenje najkvalitetnijih podataka. Studija je obuhvatila pregled glavnih makronutritivnih sastojaka (ugljeni hidrati, proteini, masti), mikronutritivnih vitamina i minerala, nenutritivnih fitohemijskih supstanci i dodataka hrani, uključujući niskokalorične zaslađivače.

Važna uloga crevne flore u regulisanju metabolizma

Najznačajnija potvrda efikasnosti unapređenja homeostaze glukoze uočena je kod nerastvorljivih i umereno fermentabilnih vlakana na bazi cerealija i mono nezasićenih kiselina kao zamene za zasićene masti. Postprandijalna glikemija smanjena je unosom viskoznih rastvorljivih vlakana, pri čemu je zaključenoda je glavni mehanizam delovanja odložena apsorpcija unetih ugljenih hidrata. Došlo se i do manjih ali značajnih dokaza da neke vrste hrane bogate fitohemijskim supstancama daju dobre rezultate. Ovo se može povezati sa pretpostavkom da crevna flora igra važnu ulogu u regulaciji metabolizma, što uključuje obezbeđivanje fitohemisjkih supstanci i drugih metabolita.

Značajna uloga u smanjenju dijabetesa tipa 2

Jasno je da komponente ishrane imaju značajan i klinički relevantan uticaj na modulaciju glukoze u krvi. Iz toga se zaključuje da primena režima ishrane za smanjenje postprandijalnog porasta nivoa glukoze u krvi uz prethodno utvrđene ciljeve – daje doprinos zdravlju populacije i ograničava porast broja slučajeva dijabetesa tipa 2 u svetu.

Pogledaje izjave učesnika simpozijuma


Rezime članka

Primenarežima ishrane u cilju smanjenja postprandijalnog povećanja nivoa glukoze u krvi uz prethodno utvrđene ciljeve – smanjenje viška telesne težine i porast fizičke aktivnosti – mogu da doprinesu zdravlju populacije i ograniče pojavu dijabetesa tipa 2 na svetskom nivou.

Autor: Vendi R. Rasel

Dr Rasel je istraživač na Rouet institutu za nutricionizam i zdravlje pri Univerzitetu u Aberdinu. Ciljevi njenih istraživanja su razumevanje složenosti ishrane, procesa bioraspoloživosti i metabolizam fitohemijskih supstanci, utvrđivanje bioaktivnosti fitohemijskih supstanci, prepoznavanje metaboličkog fenotipa za različite grupe populacije i uticaj modulacije ishrane i razvoj anti-upalnih terapija. Njene specijalnosti su hemija prirodnih proizvoda i eikozanoida, ljudski metabolizam i metabolizam mikroba, metabolomika, multivarijantna analiza, molekularni modeli (vezivanje receptora, kvantna mehanika), hemija redoksa, organska sinteza, hromatografija, NMR, EPR i MS. Predstavnica je Kraljevskog hemijskog društva i članica ekspertskog panela Finske akademije. Teme njenih predavanja su Eikozanoidi I: biosinteza, metabolizam i funkcija, Eikozanoidi II: farmakologija i nutricionizam; Metabolomika i Zdravlje creva. Bila je predavač na brojnim relevantnim konferencijama i kongresima, kao što su Godišnja konferencija AICR-a u Vašingtonu, ISAPP Barselona, Prirodni bioaktivni dodaci hrani u Invernu u Britaniji, Letnja konferencija Društva za nutricionizam u Redingu u Britaniji. Autor je i ko-autor brojnih publikacija i članaka.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde