Američke bolnice, štedeći novac na radiolozima kojih ionako imaju manjak, unajmljuju stručnjake iz Indije koji na daljinu postavljaju dijagnozu njihovim pacijentima.
Za grešku u dijagnozi niko ne bi odgovarao, jer ne postoji međunarodno pravni okvir koji bi regulisao ovo pitanje.
Amerikanci su odavno navikli da kupuju preko Interneta ili da im kvarove na kompjuterima rešavaju na daljinu stručnjaci iz Indije i Australije, ali nedovoljno njih zna da im u američkim bolnicama dijagnoze sve više postavljaju isto tako udaljeni lekari, posebno ukoliko im se dogodi da u bolnicu dospeju tokom noći.
Teleradiolozi u Indiji ostvaruju popriličnu zaradu budući da dnevno pročitaju i do 1. 000 rengenskih snimaka, elektro magnetnu rezonancu ili snimke sa skenera pacijenata u SAD, Singapuru i nizu drugih zemalja širom sveta.
"Teleradiologija", ili postavljanje dijagnoze na daljinu uz pomoć rengenskih i drugih snimaka, funkcioniše otprilke na sledeći način: pacijent posle saobraćajne nesreće, moždanog udara ili nekog drugog problema u sred noći dospeva u bolnicu u Filadelfiji, na primer.
Tehničari ga snime i šalju snimak medicinskoj službi u Bangaloru u Indiji gde je u tom trenutku dan, pa nakon što odgovarajući lekar pročita snimke, bolnica u Filadelfiji u roku od 10 do 45 minuta, zavisno od hitnosti slučaja, dobija dijagnozu i može da primeni odgovarajuću terapiju.
Reč je o sve rasprostranjenijoj praksi koja štedi novac bolnicama i osiguravajućim kompanijama, omogućavajući, po mišljenju nekih, i efikasnije postavljanje dijagnoze, ali istovremeno otvara i pitanja odgovornosti za lekarske propuste ili zaštitu ličnih podataka.
Neki strahuju da bi to moglo dovesti do opasnih grešaka u dijagnozi, a čak i oni koji su deo nove industrije priznaju da zakonska regulativa ne "pokriva" delove o greškama, etici i podložnosti zakonskom gonjenju, budući da još uvek ne postoji međunarodno pravni okvir koji bi regulisao ovo pitanje.
"Na kraju, glavno pitanje je ko će odgovarati ako se nekom pacijentu u Americi nešto desi", potvrdio je Avinaš Vašista, direktor privatne konsultantske firme "Tolon ikorporetid" i autor knjige o poslu na daljinu.
Radiološske usluge na daljinu još se ne primenjuju u Evropskoj uniji zbog zakona o zaštiti podataka i teškoćama u dobijanju odgovarajućih dozvola, navedeno je u izveštaju indijske vladine komisije za planiranje.
Indijski lekari, ipak, veruju da je ovo samo početak i da će kada se otklone pomenute teškoće, uslediti zamah u granama kao što su telepatologija, teledermatologija i kompjuterizovana telehirurgija.
Amerikanci su odavno navikli da kupuju preko Interneta ili da im kvarove na kompjuterima rešavaju na daljinu stručnjaci iz Indije i Australije, ali nedovoljno njih zna da im u američkim bolnicama dijagnoze sve više postavljaju isto tako udaljeni lekari, posebno ukoliko im se dogodi da u bolnicu dospeju tokom noći.
Teleradiolozi u Indiji ostvaruju popriličnu zaradu budući da dnevno pročitaju i do 1. 000 rengenskih snimaka, elektro magnetnu rezonancu ili snimke sa skenera pacijenata u SAD, Singapuru i nizu drugih zemalja širom sveta.
"Teleradiologija", ili postavljanje dijagnoze na daljinu uz pomoć rengenskih i drugih snimaka, funkcioniše otprilke na sledeći način: pacijent posle saobraćajne nesreće, moždanog udara ili nekog drugog problema u sred noći dospeva u bolnicu u Filadelfiji, na primer.
Tehničari ga snime i šalju snimak medicinskoj službi u Bangaloru u Indiji gde je u tom trenutku dan, pa nakon što odgovarajući lekar pročita snimke, bolnica u Filadelfiji u roku od 10 do 45 minuta, zavisno od hitnosti slučaja, dobija dijagnozu i može da primeni odgovarajuću terapiju.
Reč je o sve rasprostranjenijoj praksi koja štedi novac bolnicama i osiguravajućim kompanijama, omogućavajući, po mišljenju nekih, i efikasnije postavljanje dijagnoze, ali istovremeno otvara i pitanja odgovornosti za lekarske propuste ili zaštitu ličnih podataka.
Neki strahuju da bi to moglo dovesti do opasnih grešaka u dijagnozi, a čak i oni koji su deo nove industrije priznaju da zakonska regulativa ne "pokriva" delove o greškama, etici i podložnosti zakonskom gonjenju, budući da još uvek ne postoji međunarodno pravni okvir koji bi regulisao ovo pitanje.
"Na kraju, glavno pitanje je ko će odgovarati ako se nekom pacijentu u Americi nešto desi", potvrdio je Avinaš Vašista, direktor privatne konsultantske firme "Tolon ikorporetid" i autor knjige o poslu na daljinu.
Radiološske usluge na daljinu još se ne primenjuju u Evropskoj uniji zbog zakona o zaštiti podataka i teškoćama u dobijanju odgovarajućih dozvola, navedeno je u izveštaju indijske vladine komisije za planiranje.
Indijski lekari, ipak, veruju da je ovo samo početak i da će kada se otklone pomenute teškoće, uslediti zamah u granama kao što su telepatologija, teledermatologija i kompjuterizovana telehirurgija.
Povezani tekstovi:
Autologna transplantacija meniskusa je hirurška procedura u...
Robotike u sklopu rehabilitacije za poremećaj hoda se koris...
Problemi poput dijareje, nadutosti i problema s apsorpcijom...
San je temelj našeg zdravlja i blagostanja. Ukoliko imate pr...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde