Američki naučnici uspeli su da neutrališu virus ebole u laboratoriji,
što predstavlja veliki napredak u daljoj potrazi za terapijom i
vakcinom protiv tog ozbiljnog infektivnog oboljenja.
Naučnici su otkrili da uklanjanjem jednog gena virusa, on ne može više da se razmnožava, čime je znatno manje opasan. Od ukupno osam gena virusa ebole, gen VP30 proizvodi protein koji mu omogućava razmnožavanje u ćeliji u kojoj se nastanio. Bez VP30, virus se ne razvija, objasnio je profesor Jošihiro Kavaoka sa univerziteta u Viskonsinu. Do sada je samo mali broj odlično opremljenih laboratorija mogao da pruži bezbednost za istraživanje virusa ebole, kako bi se izbegla epidemija bolesti. Naučnici smatraju da to otkriće može da omogući drugim laboratorijama da analiziraju neutralisani oblik virusa, kako bi se proizvela vakcina. Virus ebole se pojavio prvi put 1976. godine u Zairu i Sudanu. Kasnije je epidemija izbila u Kongu, Gabonu, Obali Slonovačoj i Ugandi. Simptomi bolesti su hemoragična groznica, za koju ne postoji terapija i u 50 do 90 odsto slučajeva zaraženi pacijent umire.
Naučnici su otkrili da uklanjanjem jednog gena virusa, on ne može više da se razmnožava, čime je znatno manje opasan. Od ukupno osam gena virusa ebole, gen VP30 proizvodi protein koji mu omogućava razmnožavanje u ćeliji u kojoj se nastanio. Bez VP30, virus se ne razvija, objasnio je profesor Jošihiro Kavaoka sa univerziteta u Viskonsinu. Do sada je samo mali broj odlično opremljenih laboratorija mogao da pruži bezbednost za istraživanje virusa ebole, kako bi se izbegla epidemija bolesti. Naučnici smatraju da to otkriće može da omogući drugim laboratorijama da analiziraju neutralisani oblik virusa, kako bi se proizvela vakcina. Virus ebole se pojavio prvi put 1976. godine u Zairu i Sudanu. Kasnije je epidemija izbila u Kongu, Gabonu, Obali Slonovačoj i Ugandi. Simptomi bolesti su hemoragična groznica, za koju ne postoji terapija i u 50 do 90 odsto slučajeva zaraženi pacijent umire.
