Lečenje autizma

Lečenje autizma treba početi čim se kod deteta dijagnostikuje autizam, jer se tada postižu najbolji rezultati.

Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć, a cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu.

Terapiju treba prilagoditi detetovim potrebama

Jednostrano lečenje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano sa intenzivnim, upornim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći detetu da dostigne određeni nivo samostalnosti, socijalnih i radnih veština.

Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu su potrebni oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba respektovati i uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svom svetu koji dete nije samo izabralo.

Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Više od polovini dece u SAD-u je propisan lek protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulanasa. Za sada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima autizma, oštećenju socijalne interakcije i komunikaciji.

Hiperbarična oksigenoterapija (HBOT)

Poslednih nekoliko godina u lečenju Autizma dobre rezultate daje HBOT (hiperbarične oksigenacije u barokomorama), ali nažalost ova metoda zbog specifičnosti primene i otpora na koji nailazi njena primena kod pojedinih lekara i farmaceutskih kuća nije dovoljno zastupljena u praksi.

Iako se iz ranijih nekontrolisanih istraživanja znalo da hiperbarična oksigenoterapija (HBOT), može uspešno biti primenjena u lečenju autizma, sve do nedavno ova hipoteza nije bila potvrđena kvaltetnim istraživanjima. Konačni rezulati, dobijeni kontrolisanim kliničkim istraživanjem, dokazali su da HBOT dovodi do poboljšanja i umanjenja dejstva čitavog niza poremećaja kod autizma. U multicentričnom, slučajnom, dvostruko slepom, kontrolisanom istraživanju u 6 različitih centara u SAD, hiperbarični tretman sa decom oboleleom od autizma sproveden je od strane Daniel A. Rossignol iz Međunarodnog centra za razvoj deteta u Melburnu, u američkoj saveznoj državi Floridi.

Ovom studijom došlo se do zaključka da su se kod dece lečene primenom HBOT znatno umanjili simptomi autizma u odnosu na kontrolnu grupu, kao i da su deca mlađa od pet godina sa nižim intenzitetom i početnim nivoom autizma, imala izraženiji nivo poboljšanja poremećaja. Kod 80% dece iz lečene grupe i 38 % kod kontrolne grupe postignuti su pozitivni rezultati. U toku istraživanja nisu uočeni neželjeni propratni efekti HBO tretmana.

Early Start Denver Model (ESDM)

U jednom drugom istraživanju stručnjaci su koristili pristup poznat kao Early Start Denver Model (ESDM) koji kombinuje korišćenje primenjenih bihevioralnih analiza i tehnika koje se baziraju na međuljudskim odnosima. U grupi koja je prošla terapiju od 20 sati nedeljno, tj. dva puta po dva sata tokom pet dana i dodatnu terapiju u kontaktu s roditeljima, deca su popravila svoj koeficijent inteligencije u proseku za 18 bodova. Standardna terapija kod dece u kontrolnoj grupi uspela je da poboljša koeficijent inteligencije za samo 10 bodova.