Uprkos verovanju da
samoubistvu
pogoduju kasna jesen i rana zima, nova istraživanja ukazuju da oblasti
sa konstantnim dnevnim svetlom mogu biti fatalne za labilne osobe.
Švedski naučnici spekulišu da je uzrok te pojave nestabilnost
serotonina izazvana viškom svetlosti.
Suviše sunčeve svetlosti u oblastima kao što je Grenland, u kojima beskrajni letnji dani često izazivaju nesanicu, izgleda može da podstakne na samoubistvo, poručuju švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska.
"Tokom dugih perioda stalnog svetla od ključne je važnosti održavati neki dnevni ritam da bi se dovoljno spavalo i očuvalo mentalno zdravlje", napominje Karin Sparing Bjorksten sa instituta u Stokholmu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 877.000 ljudi se ubije godišnje širom sveta, a na svaki smrtni slučaj dolazi još 10 do 40 pokušaja.
Višak svetlosti uzrokuje nestabilnost seratonina
Švedski tim je proučio sezonske varijacije samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine i ustanovio da ih se najviše događa tokom letnjih meseci.
Taj sezonski efekat je naročito izražen na severu Grenlanda, gde sunce ne zalazi između kraja aprila i kraja avgusta.
U tom periodu u toj oblasti Grenlanda događa se čak 82 odsto samoubistava, a gotovo sva, odnosno 95 odsto, su tzv. "nasilna" (ubistvo iz pištolja ili puške, vešanje, skakanje s visine i slično).
Najčešće se u to doba godine ubijaju mladi muškarci.
Švedski naučnici spekulišu da je uzrok te pojave nestabilnost serotonina izazvana viškom svetlosti.
Serotonin je hemijsko jedinjenje koje je u mozgu zaduženo za raspoloženje.
Nestabilnost serotonina može da izazove rast impulsivnost koja, u kombinaciji s manjkom sna, izgleda nagoni neke ljude na samoubistvo.
Suviše sunčeve svetlosti u oblastima kao što je Grenland, u kojima beskrajni letnji dani često izazivaju nesanicu, izgleda može da podstakne na samoubistvo, poručuju švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska.
"Tokom dugih perioda stalnog svetla od ključne je važnosti održavati neki dnevni ritam da bi se dovoljno spavalo i očuvalo mentalno zdravlje", napominje Karin Sparing Bjorksten sa instituta u Stokholmu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 877.000 ljudi se ubije godišnje širom sveta, a na svaki smrtni slučaj dolazi još 10 do 40 pokušaja.
Višak svetlosti uzrokuje nestabilnost seratonina
Švedski tim je proučio sezonske varijacije samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine i ustanovio da ih se najviše događa tokom letnjih meseci.
Taj sezonski efekat je naročito izražen na severu Grenlanda, gde sunce ne zalazi između kraja aprila i kraja avgusta.
U tom periodu u toj oblasti Grenlanda događa se čak 82 odsto samoubistava, a gotovo sva, odnosno 95 odsto, su tzv. "nasilna" (ubistvo iz pištolja ili puške, vešanje, skakanje s visine i slično).
Najčešće se u to doba godine ubijaju mladi muškarci.
Švedski naučnici spekulišu da je uzrok te pojave nestabilnost serotonina izazvana viškom svetlosti.
Serotonin je hemijsko jedinjenje koje je u mozgu zaduženo za raspoloženje.
Nestabilnost serotonina može da izazove rast impulsivnost koja, u kombinaciji s manjkom sna, izgleda nagoni neke ljude na samoubistvo.
Povezani tekstovi:
Mnogi ljudi kažu za sebe da su ponekad depresivni, iako to z...
Često se događa da provedemo dosta vremena tako što predviđa...
Činjenica je da se bol stvara u mozgu, bol nije uzrok pasivn...
Studija istraživača objavljena nedavno u Kaliforniji dokazuj...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde