Trodnevni kongres Društva za ishranu Srbije

Trodnevni kongres Društva za ishranu Srbije okupio je ovih dana na jednom mestu više od 300 stručnjaka u oblasti ishrane iz 16 zemalja celog sveta među kojima su Velika Britanija, Francuska, Belgija, Italija, Bugarska, Grčka, Turska, Španija, Poljska, Austrija, ali i nekoliko udaljenih zemalja kao što su Iran i Indija. Na kongresu je svoje naučne radove izlagalo 140 predavača sa više od 40 fakulteta, naučnih i stručnih institucija, dok ih je pratilo oko 180 stručnjaka.

Naziv kongresa „Mesto susreta nauke i prakse“ opravdalo je niz izlaganja – od gojaznosti odraslih i kod dece, preko pozitivnog uticaja na opšte zdravlje ljudi pojedinih bioaktivnih sastojaka hrane i niskokalorijskih zaslađivača i posebnih tradicionalnih načina ishrane kao što je mediteranska ishrana, preko uloge hrane u postizanju boljih sportskih rezultata do značaja bezbednosti hrane i povezivanja nauke sa proizvođačima hrane i pića. Veliki broj predavanja bio je posvećen i primarnoj proizvodnji, kvalitetu i bezbednosti hrane.

„Veoma smo ponosni na činjenicu da su na kongresu govorili profesor Filip Kolder sa Medicinskog fakulteta Sautempton u Velikoj Britaniji i predsednik Federacije evropskih društava za ishranu (FENS) i dr Žak Dularu, profesor nutricionizma Univerzitetske bolnice Brest u Francuskoj i predsednik Organizacionog odbora Svetskog kongresa o ishrani koji se 2024. godine održava u Parizu“, navela je prof. dr Ljiljana Trajković Pavlović predsednica Društva za ishranu Srbije.

„Kao izabranom domaćinu 14. kongresa Federacije evropskih društava za ishranu 2023. godine, organizovanje ovogodišnjeg kongresa našeg Društva je bilo veliko i značajno iskustvo,“ dodala je potpredesednica Društva prof. dr Slađana Šobajić.

Društvo za ishranu Srbije osnovano je 1956. godine kao nezavisna i neprofitna organizacija koja okuplja naučnike i stručnjake kako afirmisane, tako i one buduće iz oblasti humane i veterinarske medicine, farmacije, biologije, hemije, biohemije, poljoprivrede, prehrambene tehnologije, mikrobiologije hrane, ali i ekonomije, prava, obrazovanja i drugih oblasti sa sličnim stručnim i naučnim interesovanjem, kao i stručnjake koji rade u praksi. Ova saradnja odvija se i pojedinim stručnjacima, ali i sa udruženjima u zemlji i inostranstvu kao što su udruženja lekara, farmaceuta, mikrobiologa, molekularnih biologa, veterinarske medicine, agronoma, sportske medicine, dijetetičara i drugih kroz zajedničku organizaciju stručnih skupova.