Borba protiv gojaznosti [Nacionalni projekat]

Članovi radne grupe, koju čine stručnjaci iz različitih oblasti medicine, kao što su Medicinski fakultet Beograd, Medicinski fakultet Novi Sad i Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut predstavili su svoj plan. Teme su se ticale: ishrane i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, veštačkih zaslađivača, označavanja hrane, energentske ravnoteže, fizičke aktivnosti i vidova lečenja gojaznosti kod dece, adolescenata i odraslih. 

Ishrana

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut” dr Dragana Jović, pokrila je temu balansirane ishrane kao preduslov za prevenciju gojaznosti. Kako kaže, optimalna ishrana obezbeđuje unos svih materija koje su neophodne za održavanje životnih procesa, rast i razvoj organizma, a energetski unos obezbeđen optimalnom ishranom zaslužan je za održavanje normalne uhranjenosti. 

Kako dr Jović navodi jedino pravilna kombinacija i upotreba svih vrsta namirnica obezbeđuje ono što je organizmu potrebno.

Primer povrća čiji unos treba povećati, prema prezentaciji dr Jović: 

Vrste (tip) povrća	Šolje/nedeljno	Primeri
Tamno zeleno	3	borkoli, blitva, spanać, zelje
Narandžasto	2	šargarepa, tikva, bundeva
Leguminoze	3	pasulj, bob, soja, sočivo
Povrće bogato skrobom	3	krompir, grašak
Ostalo	6½	paradajz, paprika, krastavc, luk

Ostale preporuke vezane za ishranu:

• Povećan unos žitarica od punog zrna ( dnevni unos od 14 gr dijetalnih vlakana kroz žitarice, voće i povrće)
• Povećan unos povrća i voća (više od 400 gr na dan)
• Pvećan unos ribe (1-2 dana u nedelji)
• Smanjen unos masti i prostih šećera
• Smanjen unos soli

Prof. dr Budimka Novaković, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, istakla je značaj deklaracija i obeležavanja hrane na ambalaži. Najveća zabluda koju je dr Novaković osvetlila jeste značaj E-brojeva na deklaracijama. 

„E-brojevi govore o tome da je proizvod bezbedan za upotrebu”, kaže profesorka. 

U postizanju energetske ravnoteže i, posledično, unapređenja zdravlja, treba smanjiti unos dodatih šećera. Ovo je globalno jedan od vodećih nutritivnih ciljeva. Niskokalorični (veštački) zaslađivači su preporuka u cilju smanjenja unosa dodatih šećera i postizanja energetske ravnoteže. Bezbedni su oni zaslađivači kojima su zakonodavna tela dodelila E-broj. 

Nutritivna deklaracija je kod nas definisana Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. 

Fizička aktivnost

Profesorka sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Sanja Mazić, u svom šarmantom stilu ukazala je na značaj fizičke aktivnosti u prevenciji i borbi sa gojaznošću. Kako dr Mazić navodi, povećanjem fizičke aktivnosti za 10-25% može se prevenirati prevremena smrtnosti kod 1.3 miliona ljudi.

Alarmantan je podatak da vodećih 10 uzroka smrtnosti zajedno predstavljaju oko 78% svih uzroka smrtnosti, a čak 65% uzroka mortaliteta direktno su u vezi sa fizičkom neaktivnošću.

Fizička aktivnost zavisi od pola, starosti, zdravstvenog stanja i stepena fizičke spremnosti. U skladu sa ovim profesorka Mazić preporučuje:

• 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou;
• vežbe snage dva puta nedeljno (8-10 vežbi sa 8-12 ponavljanja svake vežbe);
• vežbe fleksibilnosti više od dva puta nedeljno (minimum 60 sekundi po vežbi);
• vežbe ravnoteže;
• minimum 60 minuta fizičke aktivnosti svakog dana za decu i adolescente.

Zaključak dvodnevne edukacije je da je gojaznost u našoj sredini sve prisutnija i da se porastu obolelih mora stati na put. Samo akcijom na svakom nivou i podrškom od strane države, institucija i okruženja možemo se zajedno izboriti sa gojaznošću i bolestima koje prate. Izbor namirnica i njihovo pravilno kombinovanje, redovna fizička aktivnost, edukacija i pravovremeno lečenje je simbioza koja će dati vidljive rezultate i od nas stvoriti zdraviju naciju.