Maligne bolesti i tumori

Sarkomi mekih tkiva potiču iz primitivnog mezenhima i čine oko 8% svih tumora dece. To je heterogena grupa u kojoj se opisuju tumori glatkih mišića, vezivnog tkiva (fibroznog i masnog), krvnih sudova i perifernih nerava. Tumori se histološki klasifikuju prema tipu tkiva na kome nastaju: liposarcoma, fibrosarcoma, leiomyosarcoma, rhabdomyosarcoma, chondrosarcoma, osteosarcoma i dr. Rabdomiosarkomi, sačinjavaju više od polovine ove grupe dok su sve ostale podgrupe oko 3% decjih malignoma. U pedijatriji su najčešći sinovijalni sarkomi, fibrosarkomi, neurofibrosarkomi, dok su ostali tzv. nerabdoidni sarkomi mekih tkiva mnogo učestaliji u odraslom dobu.

Osteosarkom je najčešći maligni tumor na kostima. Javlja se uglavnom posle desete godine starosti. Promene nastaju u metafizama kostiju, gde je najveći rast (blizu kolena, daleko od lakta).

Ewingov sarkom je maligni tumor čije se tumorske ćelije mogu naći u kostima ili mekom tkivu. Ewingov sarkom opisao je 1921. godine James Ewing kao tumor pljosnatih i dugih kostiju osetljiv na zračenje.

Nefroblastom je maligni tumor bubrežnog parenhima. To je najčešći tumor u dečijem uzrastu. Retko se javlja kod odraslih.

Carcinoma basocellulare cutis (BCC, bazaliom) je najčešći tumor kože i najčešći tumor čoveka uopšte. Jedan broj autora ovaj tumor označava epiteliomom umesto karcinomom zbog toga što kod njega po pravilu izostaje jedna od najvažnijih osobina malignih tumora, metastaziranje.

Carcinoma planocellulare cutis je invazivni epidermalni tumor kože i vidljivih sluzokoža. SCC se češće javlja kod muškaraca nego kod žena i najčešće se sreće kod osoba starijih od 60 godina.

Morbus Bowen predstavlja intraepidermalni carcinom in situ zbog svojih histoloških osobina i lokalizacije. Češće obolevaju muškarci u šestoj, sedmoj ili osmoj deceniji života.

Hepatoblastom je tumor parenhimskih ćelija jetre, koji se javlja u ranom dečjem uzrastu, sa veoma agresivnom progresijom i lučenjem seksualnioh hormona.

Astrocitom je spororastući cistični tumor hemisfera u odraslih i cerebeluma (malog mozga) u dece. Spada u gliome, koji su najčešći tumori mozga.

Miksom srca je najčešći benigni tumor, čija učestalost iznosi 30-50% svih primarnih tumora srca. Najčešće se sreće u osoba između 30. i 60. godine starosti, 2-3 puta je češći u muškaraca. Miksomi su najčešće lokalizovani u levoj pretkomori i polaze iz međupretkomorske pregrade u oblasti ovalnog otvora. Makroskopski miksomi mogu biti polipoidni koji su bezbojni, a prema konzistenciji želatinozni, fiksirani za zid srca, većom ili manjom osnovom. Drugi tip su okrugli tumori čvršće konzistencije sa peteljkom, te su pokretni.