Uzrok nastanka
Smatra se da su ultraviolentno
(UV) zračenje, jonizujuće zračenje, hemijski agensi, imunska deficijencija
i/ili supresija, glavni karcinogeni faktori za pojavu tumora kože pa i BCC.
Petu kategoriju čine genetski defekti za koje se veruje da deluju tako što
pojačavaju dejstvo jednog od četiri glavna karcinogena faktora. Virusna
karcinogeneza ima udela samo kod imunodeficijentnih bolesti kao što je epidermodisplazija
veruciformis. UV zračenje je najznačajniji etiološki faktor za nastanak BCC.
BCC se pretežno javlja kod osoba
svetle puti, kose i očiju, a posebno su osetljive svetle osobe sklone pegama. U
oko 92-94% slučaja javlja se na fotoeksponiranim regijama glave i vrata
(zigomatična regija, čelo, nos, ušne školjke).
Klinički oblici
Početak BCC je obično
nespecifičan i zbog toga ne pobuđuje odmah sumnju da se radi o tumoru.
Evolucije je, sem u slučaju terebratnog oblika, veoma spore i može trajati mesecima
pa i godinama. Najčešće počinje u vidu male ranice koja ne zarasta već se
prekriva krastom, ili u vidu čvorića čiodine glave. Nastaje na aktinično
izmenjenoj koži ili sasvim zdravoj koži. Po pravilu ne daje metststaze i ne
zahvata semisluzokožu i sluzokožu. Postoji više kliničkih oblika:
Epithelioma basocellulare
nodulare je najčešći oblik, počinje u
vidu čvorića veličine čiodine glave, tvrdoelastične konzistencije, boje
normalne kože ili lako presijavajuće. Tumefakt se sporo uvećava, a na površini
se primećuju teleangiektazije. Tumor može narasti nekloliko centimetara, mada
češće, posle nekog vremena, u centru tumora nastaje nekroza, koja se prekriva
slabo adherentnom krustom, dok se po ivici vide sitni perlasti tumefakti.
Ulcus rodens počinje malom ranicom obično posle neke mikro povrede,
ogrebotine i sl. Ranica je nepravilnog oblika, bezbolna, pokrivena prljavo
žutom, braonkastom do mrkom krustom, koja povremeno otpada i zamenjuje se
novom, a ranica ne zarasta već se postepeno širi i produbljuje. Ivice su
nepravilne, oštre, u ravni okolne kože ili neznatno uzdignute.
Iz ulcus rodensa može da nastane
ulcus terebrans prethodna ulceracija najednom počinje naglo da se širi i
produbljuje izazivajući destrukciju okolnog tkiva. Destruktivni procesi su veoma
jaki, tako da za kratko vreme zahvate kožu, mišićno tkivo ispod, krvne i nervne
strukture, koštane elemente, dovodeći vrlo brzo do veoma opsežnih razaranja i
unakaženja. Lokalizuje se obično u predelu lica i poglavine.
Epithelioma basocellulare superficiale se najčešće javlja na leđima i poglavini. Ima veoma
sporu evolucije i može dostići nekoliko centimetara u prečniku. Manifestuje se
u vidu plaža nepravilnog oblika, lako uzdignutih, transparentnih ili perlastih
ivica. Površina mu je eritematozna sa ožiljnim ili atrofičnim arealima i
sivkastim, umereno čvrstim prominencijama između kojih se mogu naći tačkaste
erozije pokrivene krustoskvamama.
Epithelioma basocellulare
sclerodermiformis se obično javlja na licu u vidu
lako uzdignutog, bledožućkastog čvorića glatke površine, koji nije oštro
ograničen u odnosu na okolnu zdravu kožu.
Epithelioma basocellulare
pigmentosum se karakteriše tamnobraon do
potpuno mrkom pigmentacijom koja je prisutna od samog nastanka tumora. Najčešće
poprima osobine nodularnog ili nodozno-ulceroznog BCC. Češće se javlja kod
osoba tamne kože, kose i očiju.
Sindrom nevoidnog BCC (syndroma
Gorlin-Goltz) je redak nasledni oblik
bazalioma, koji se javlja na licu ili trupu u vidu većeg broja tumorskih
čvorića, boje normalne kože, glatke površine. Promene na koži su praćene
anomalijama u razvoju koštanog sistemai/ili intelektualnim i drugim
poremećajima.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke
slike i patohistološkog nalaza.
Lečenje
Hirurško uklanjanje tumora je
metoda izbora za većinu BCC. Danas se sve više koriste hemohirurške,
elektrohirurške i kriohirurške metode. Zračna terapija vrlo je uspešna i
pogodna metoda za većinu oblika BCC. Manji bazaliomi se veoma uspešno uklanjaju
elektrokoagulacijom, kriodestrukcijom tečnim azotom, kiretažom, razaranjem
podofilinom, fluorouracilom ili kolhicinom.
