Uzrok nastanka
U etiologiji, 25% osteosarkoma opisuje se mutacija heterozigotnosti za regiju 13q-14 opisuje se u dve trećine bolesnika. Jedini poznati faktor okoline koji ima sigurni uticaj na razvoj osteosarkoma je radijacija. Oko 4% osteosarkoma nastaje oko 14 godina, posle zračenja kosti zbog nekog drugog tumora.
Klinička slika
Osteosarkom je zloćudna tvorevina vretenastih ćelija. Izrasta iz mezenhimalnih ćelija koje stvaraju kost. Simptomi se polagano razvijaju. Postoji spororastuća bolna tumorozna tvorevina, zacrvenjena, osetljiva, topla, s ograničenom pokretljivošću ekstremiteta, a ponekad nastaje i patološka fraktura. Najčešći je osteosarkom femura (60%), tibije (30%) i humerusa (10%). Oko polovine bolesnika ima povišenu aktivnost alkalne fosfataze i laktat dehidrogenaze u serumu.
Osteosarkom se širi koštanom šupljinom duž kosti na kojoj je nastao, hematogeno stvara udaljene metastaze najčešće na plućima (u 50% obolelih nastaju već u prvih 5-6 meseci, a u 20% bolesnika 2 godine od dijagnoze). Retko metastazira u jetru, mozak, mezenterijalne limfne čvorove, bubreg, srce, perikard i pleuru. Osteosarkom samo u oko 3% slučajeva metastazira limfatičnim putevima.
Prognostički faktori zavise od lokalizacije primarnog tumora. Loš ishod imaju tumori ramenog pojasa, lopatice, ključne kosti, rebara, pršljenova i karlice, proksimalnih delova kostiju ekstremiteta. Slabija je prognoza u bolesnika mlađih od 10 godina, u muškom polu, u dece s tumorom većim od 15 centimetara, ukoliko je trajanje simptoma pre postavljanja dijagnoze duže od 2 meseca, ili se radi o nepovoljnom histološkom tipu (npr. hondroblasticnom).
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza, rendgenografije, CT-a (komjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearne magnetne rezonance), biopsije i scintigrafije. Potrebna je i analiza koštane srži. Histološki se nalazi dosta mitoza i nekroza. Tipična je Codmanonova periostalna reakcija u vidu trouglastih senki u području periosta. Laboratorijski je povišena alkalna fosfataza. Rendgenski se vidi destrukcija korteksa, granice su nejasne, postoji periostalna reakcija.
Lečenje
Leči se kombinovanom terapijom: hirurška, radijaciona i imunoterapija. Nakon biopsije kosti današnji programi lečenja preporučuju predoperativnu hemoterapiju koja smanjuje tumor. Sledi operativni zahvat pa ponovo hemoterapija. Preporučuje se kombinacija visokih doza metotrexata uz kalcijum folinat, adriblastin, visoke doze cisplatinuma i ifosfamida ili visoke doze metotreksata uz kombinaciju adriblastina, ciklofosfamida, bleomicina i aktinomicina. Ovakvim pristupom terapiji preživljavanje se kreće oko 80%.
Povezani tekstovi:
Rak (karcinom) pluća je u svetu glavni uzrok smrtnosti kada...
Počinje sa radom rubirka Rak dojke u saradnji sa udruženjem...
Melanom kože je maligna bolest, tumor porekla ćelija melanoc...
Karcinom grlića materice je jedan od najčešćih malignih tumo...
Hteo bih da znam,koja je mogucnost recidiva ostaosarkoma ukoliko se osoba definitvno izlecila?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde