Podela i klinička slika
Osteomi vilica su češći u mandibuli nego u maksili. Oni se prema lokalizaciji mogu podeliti na: a) periostalne i b) endostalne.
a) Periostealni (periferni) osteom se manifestuje kao asimetrično, sporo rastuće zadebljanje vilične kosti. Može se lokalizovati u predelu alveolarnog nastavka, viličnog ugla ili na zglobnom nastavku. Osteom vilice može biti uzrok funkcionalnih smetnji ili onemogućavati protetsku sanaciju. Ako je lokalizovan u mandibuli, može predstavljati diferencijalno dijagnostički problem u odnosu na Gareov (Garre) sklerozirajući osteomijelitis.
b) Endostalni (centralni) osteom je izuztno redak. Raste veoma sporo i potpuno asimptomatski. Zapaža se zbog naduvenosti kosti, dislokacije zuba ili kao slučajan rendgenski nalaz. Ako postoje multipli osteomi, valja misliti na Gardnerov sindrom.
Ekstraosealni osteom je ekstremno redak, ali se može sresti u usnoj duplji gde se javlja isključivo u jeziku. Posebne vrste osteoma su osteoid osteom i benigni osteoblastom. Oba su u viličnom predelu ekstremno retki.
Osteomi paranazalnih šupljina kasno daju tegobe. Najčešće se dijagnostikuju kao uzgredan rendgenski nalaz.
Dijagnoza
Rendgenski se osteomi prikazuju kao jasno ograničene, intenzivne, okrugle ili ovalne senke. Histopatološki se razlikuju osteoma eburneum od osteoma medullare s. spongiosum.Prvi je izgrađen od zrele lamelarne kosti, dok drugi obiluju koštanom srži i fibroblastima. Postoje takođe i mešovite forme ovog tumora. Iako su osteomi jasno ograničeni prema okolini, oni ne sadrže kapsulu.
Lečenje
Terapija je hirurška i podrazumeva perifernu osteotomiju tumora. S obzirom na doboćudnost i odsustvo tendencije ka recidivima, kod ovog tumora nije indikovana segmentalna resekcija vilice.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde