Tumori larinksa se mogu podeliti na
benigne i
maligne, a prema vrsti tkiva iz kojih potiču dele se na
epitelne i
mezenhimne tumore. Pravi benigni mezenhimni tumori su zaista retki ali su veoma polimorfni. Razvijaju se iz različitih tkiva larinksa. Najčešći je fibrom, a javljaju se i hondromi, momi, angiomi, neurilemomi, miksomi i plazmocitomi.
Uzrok nastanka
Uzroci nastajanja nisu utvrđeni, kao uostalom ni za druge benigne i maligne tumore. Verovatno da na nastajanje utiču različiti faktori, unutrašnji i spoljašnji. Među spoljašnjim faktorima rizika na prvom mestu je trajna izloženost sluznice i drugih tkiva larinksa različitim mehaničkim, hemijskim, fizičkim, inflamacijskim i funkcijskim nadražajima.
Klinička slika
Simptomi su gotovo isti kao i u ostalih bolesti larinksa. Razvijaju se sporo, utoliko sporije što se tumor nalazi dalje od glasnice. Najčešće nastaje promukost. Otežano disanje prati veće izraštaje koji polaze s glasnice ili iz subglotisa. Uz ove simptome bolesnici se žale na osećaj prisustva stranog tela u grlu koje pokušavaju da odstrane iskašljavanjem. Smetnje gutanja prate velike tumore supraglotisne regije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda (indirektna laringoskopija), radiografskih ispitivanja, biopsije i histološkog nalaza.
Lečenje
Terapija je hirurška. Mali tumori se mogu veoma precizno operisati mikrolaringoskopskim putem. Veliki tumori se operišu laringofisurom ili lateralnom faringektomijom.
