Ameloblastom je najčešći odontogeni tumor. U odnosu na sve tumore vilica, ameloblastom se javlja kod svega oko 1% slučajeva. Može sa javiti u svim uzrastima, a najčešći je kod osoba od 3. do 5. decenije života. Ne postoji značajnija razlika u prevalenciji među polovima. Ameloblastom se javlja četiri puta češće u donjoj nego u gornjoj vilici. U mandibuli se najčešće formira u predelu angulusa i ramusa. U maksili je najčešće u predelu tubera, a znatno ređe u premolarnom predelu.
Ameloblastom raste polako i invazivno, infiltrišući okolinu, tako da posle razaranja vilične kosti prodire u okolna meka tkiva. Poseduje izrazitu tendenciju ka recidiviranju, naročito posle neadekvatnog primarnog hirurškog lečenja.
Klinička slika
Klinička simptomatologija ameloblastoma nije karakteristična. Razvoj tumora u viličnoj kosti je spor i asimptomatski. Ovaj tumor se najčešće dijagnostikuje u odmakloj fazi bolesti. Tumorom zahvaćena vilična kost može biti izrazito naduvena, zubi dislocirani ili rasklaćeni, postoji malokluzija, a proteza postaje neodgovarajuća. Može se pojaviti ulceracija na alveolarnom grebenu, opstrukcija nosa ili deformacija lica.
Na zubima koji su u zoni tumora može se zapaziti resorpcija korenova, a takođe i dislokacija. Ponekad u tumorskoj promeni se nalazi retiniran zub. Postoje dva posebna varijeteta ameloblastoma koji poseduju sve karakteristike malignoma. To su maligni ameloblastom i ameloblastični karcinom. Uglavnom se javljaju kod osoba čija je prosečna starost oko trideset godina, češće u mandibuli nego u maksili. Maligni ameloblastom daje metastaze pri čemu su očuvane mikroskopske karakteristike dobro diferenciranog tumora u primarnoj i u metastatskoj leziji. Metastaze malignog ameloblastoma se najčešće javljaju u plućima, verovatno zbog aspiracije tumorskih ćelija. Po učestalosti na drugom mestu su metastaze u regionalnim limfnim žlezdama, a zatim u skeletu, jetri, slezini, bubregu i koži. Ameloblastični karcinom poseduje mikroskopske karakteristike malignog tumora u primarnom kao i u recidivantnom tumoru, bez obzira na to da li je metastazirao ili nije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenografije, patohistološkog nalaza. Rendgenski nalaz kod ameloblastoma nije jednoobrazan. Razlikuju se dva osnovna oblika ameloblastoma: monocistični i policistični.
Monocistični oblik se najčešće javlja kao jasno ograničeno, okruglo ili ovalno rasvetljenje koje liči na cistu. Kod takvih slučajeva konačna dijagnoza se postavlja histološkim pregledom. Sa progresivnim infiltrativnim rastom gubi se jasnoća granice tumora.
Kod policističnog oblika se nalaze multilokularna, litička rasvetljenja u kosti koja su
različite veličine. Trabekule često prožimaju leziju, što stvara izgled "mehurića od sapunice".
Lečenje
S obzirom na lokalno invazivni rast, sklonost ka recidiviranju (kod oko 30% slučajeva), kao i na maligni potencijal ovog tumora, danas se za lečenje ameloblastoma konzervativni hirurški postupak smatra neodgovarajućim. Standardnu formu lečenja ameloblastoma predstavlja široka resekcija tumorom zahvaćenog dela vilica do u zdravo okolno tkivo (marginalne ili segmentalne resekcije). Veliki, agresivni tumori se odstranjuju radikalnim hirurškim intervencijama tipa hemimandibulektomije ili maksilektomije. Budući da se ameloblastom smatra radiorezistentnim, zračna terapija se izuzetno retko koristi.
