Stimulisanje jezičkog razvoja tokom boravka u kuhinji

Veći deo dana provedemo u kuhinji, a deca tu naročito vole da nam se pridruže. Evo nekih ideja za interakciju i komunikaciju sa detetom u kuhinji:

• imenovanje posuđa koje stavljamo/vadimo iz mašine

dete može da imenuje predmete koje je samo izvadilo iz mašine (kašika, viljuška...), kao i one koje ste vi izvadili (da deli sudove u dve kategorije: ja sam uradio - mama je uradila)

• Šta spada u voće, a šta u povrće?
• Šta sve možemo da pijemo (voda, sok, pivo, jogurt, mleko, čaj...)?
• Klasifikujemo pojmove prema ukusu (šta je slatko, slano, gorko, kiselo, ljuto).
• Možemo brojati jaja u vratima frižidera.
• Brojimo jabuke u posudi sa voćem.
• Čega ima više: jabuka ili pomorandži? (upoređivanje)
• Za mlađe dete, slaganje povrća u frižideru po boji (krastavac i spanać su zelene boje).
• Za starije dete, slaganje povrća u frižideru po početnom glasu (kupus i krastavac počinju na glas k).
• Razgovarajte sa detetom zašto je nešto u frižideru, a nešto u zamrzivaču. Koja je razlika?
• Neka vam dete navede šta je sve potrebno da bi oprali sudove. Kakva nam je voda potrebna i zašto?
• Da li kutija sa keksom ide NA policu ili U fioku? (učimo predloge)
• Da li kesice čaja stavljamo na GORNjU ili DONjU policu? Da li je staviti PORED keksa? (učimo prostorne odnose)
• Za mlađe dete, razgovarajte o tome šta seckamo, a šta gulimo? Koje povrće ljuštimo, a koje seckamo ili rendamo?
• Za starije dete, šta ne pripada grupi: jabuka - banana- limun (dete treba da objasni svoj izbor, jabuka nije južno voće, nije žute boje...).
• Tokom komuniciranja sa detetom možete koristiti više različitih reči da biste imenovali radnje koje izvodite (kuvamo, spremamo, pripremamo, spravljamo...).
• Umesite testo (nije potreban kvasac) i pravite različite oblike. Dete neka imenuje ono što je napravilo. Takođe, imenujte šta radite tokom same igre: stiskamo, gnječimo, valjamo...
• Ako ste u mogućnosti, pripremite obrok ili poslasticu zajedno sa svojim detetom. To može biti i sendvič. Dete može da navede šta nam je sve potrebno od materijala, a šta od kuhinjskog pribora. Dete može da izbroji koliko nam čega treba, kojim redosledom treba hranu pripremati. Razgovarajte o tome za koliko osoba spremate hranu, i šta ćete raditi ako vam hrane ostane?

Način komuniciranja sa detetom treba da bude u skladu sa detetovim govorno-jezičkim nivoom. Za mlađe, to su jednostavne, proste i konkretne rečenice koje se odnose na ovde i sada. Za starije dete, to su složenije rečenice koje mogu da sadrže uzročno-posledične odnose, pogodbeni način i sl.

Komunikacija ne mora uvek biti verbalna. Kao odgovor priznajemo i pogled i osmeh/smeh, kao i vođenje za ruku. Ono što je najvažnije jeste da sa svojim detetom ostvarite kontakt.