Šta činiti kad posumnjate da beba ima podjezičnu resicu?

Priča o resicama (frenulumima ili oralnim restrikcijama) nije nova. Postojanje resice koja ometa pokretljivost jezika poznato je od davnina. O praksi sečenja resice i oslobađanja jezika možemo čitati već kod Galena i Aristotela.

U ustima postoji ukupno sedam resica. U svakom od obraza imamo po dve, jednu gore i jednu dole, desno i levo. Ispod usana imamo po jednu resicu, jedna ispod gornje, druga ispod donje usne.  imamo jednu resicu ispod jezika, najpoznatiju, podjezičnu resicu. Svaka od ovih resica ima svoju klasifikaciju, ali nećemo sada o njima.

Svi ljudi imaju resicu, odnosno resice, kao i tek rođene bebe. Ono po čemu se razlikujemo jeste to kakva je naša resica. Da li je resica kratka, zadebljala, tanka, elastična ili neelastična? Tako da, ako pričamo o podjezičnoj resici, procenjujemo da li jezik ima funkciju ili nema.

Šta možemo očekivati kod skraćene podjezične resice?

Kad beba ima skraćenu podjezičnu resicu možemo očekivati teškoće prilikom hranjenja. Za mamu je dojenje bebe sa podjezičnom resicom izazovno, jer je najčešće bolno. Kod bebe se uočava:

• plitak hvat,
• kompenzatorni pokreti bradom i obrazima,
• loš vakuum,
• teško održavanje vakuuma (coktanje i kliktanje),
• gutanje vazduha,
• gasovi,
• bljuckanje i teškoće u gutanju,
• izražen gag,
• beba stalno sisa, a i dalje je gladna.

Nedovoljno dobijanje na težini, kao i prekomerno dobijanje na težini jesu, takođe, znaci za uzbunu. Kod ovih beba srećemo napetost u gornjem delu trupa, ramena i vrata, a nekad i hipertonus u celom telu. Bebe sa podjezičnom resicom spavaju često otvorenih usta.

Neki od problema koje srećemo kasnije jesu:

• visoko nepce,
• disanje na usta,
• problemi sa krajnicima,
• uska vilica,
• nagurani zubi,
• zubi skloni karijesu,
• teškoće u žvakanju,
• izbegavanje određenih tekstura (često kašastih),
• prepunjavanje usta hranom,
• kratak san i stalno buđenje tokom noći,
• noćno mokrenje,
• hrkanje,
• loš izgovor određenih glasova.

Protokol nakon sumnje na skraćenu podjezičnu resicu

Nekada davno, u srednjem veku u Francuskoj, babice su odmah po rođenju novorođenčetu sekle resicu ispod jezika dugim zašiljenim noktom. Svakako higijenu sada imamo bolju, a i protokoli su se značajno promenili. Podjezičnu resicu najčešće primeti patronažna sestra ili savetnica za dojenje, mada to nekad budu i sami roditelji.

Prema savremenim protokolima nakon postavljanja sumnje na postojanje resice ispod jezika, dete se upućuje logopedu (logoped koji je nakon fakulteta završio dodatne edukacije za procenu oralne motorike i frenuluma).

Logoped tokom svog pregleda posmatra hranjenje i radi pregled. Sama struktura resice jeste takva da zahteva pregled uživo. Jako je teško proceniti npr. elastičnost resice ako se posmatra samo slika ili snimak. Dobra procena vodi tome da roditelji dobiju oralne vežbe koje će biti odgovarajuće za njihovo dete i koje će brzo dovesti do promena u hranjenju. Po potrebi u rad sa detetom uključuju se fizijatar i fizioterapeut, ponekad i kraniosakralni terapeut, alergolog, gastroenterolog... Nakon 4-6 nedelja ponovo logoped procenjuje hranjenje i radi pregled.

Kad logoped proceni da je rađenjem oralnih vežbi postignut maksimum, ali da funkcija jezika i dalje nije zadovoljavajuća, beba se upućuje na intervenciju skraćivanja. Intervenciju radi lekar otorinolaringolog ili stomatolog. Lekar, otorinolaringolog, intervenciju sprovodi makazama, dok stomatolog najčešće intervenciju radi laserom. I jedan i drugi pristup imaju svoje prednosti i mane, a koji je najbolji pristup za bebu zavisi od same bebe i tipa resice koju ima. Bilo da se intervencija sprovede makazama ili laserom, potrebno je raditi vežbe istezanja da rana ne bi zarasla.

Zašto je važna procena logopeda?

Procena logopeda važna, je jer pored toga što vidimo da je resica skraćena moramo znati šta taj jezik može da radi. Kolika je pokretljivost jezika? Koje pokrete izvodi? Koje pokrete ne može da izvede? Da li je i koliko je jezik na nepcu? Da li su prisutni oralni refleksi ili ne? Da li postoje senzorne osobenosti i koje? Kakav je tonus u telu, a kakav u ustima?

Oralne vežbe koje daje logoped pomažu jeziku da nauči pokrete koje nema ili da učvrsti pokrete gde je bila slaba izdržljiovst ili da usavrši pokrete koji nisu bili dovoljno precizni. Ne možemo očekivati da će nakon intervencije jezik, koji do tada nije imao funkciju, naprasno sve pokrete uspeti pravilno da izvede. Da, u nekim slučajevima hoće, ali u mnogim slučajevima neće.

„Za sve mame koje brinu, za sve mame koje žele sve najbolje za svoju bebu, dojenje bebe sa podjezičnom resicom jeste izazovno ali ne i nemoguće. Ako primetite da nešto ne štima, potražite pomoć”, ističe logoped Smilja Majević.