Kao logoped u praksi se gotovo svakodnevno srećem sa roditeljskim odbijanjem detetove levorukosti. Desnorukost ili levorukost pripadaju dominantnoj lateralizovanosti. Naši desni i levi ekstremiteti nisu isti, a ni naša desna i leva čula vida i sluha nisu ista.
Beba se rađa bez dominantnosti ali sa predispozicijama za određenu stranu tela/čula. Najčešće dete koje piše levom rukom ima roditelja koji piše levom rukom ili koji piše desnom zato što je bio primoran na to u detinjstvu.
Neurednost ne zavisi od ruke kojom se piše.
Neuredne u pisanju mogu biti i desnoruke i levoruke osobe i ova karakteristika deteta neće uticati na urednost. Ono što može da narušava izgled napisanog kod osoba koje pišu levom rukom jeste to što je smer pisanja slova i brojeva sa leve na desnu stranu, pa oni manjim ili većim delom leve ruke prelaze preko tek napisanog. U slučaju da se piše penkalom, masnom hemijskom olovkom ili izrazito crnom grafitnom olovkom, ono što dete bude napisalo lako će se zamrljati prelaskom ruke preko teksta.
Problem je rešiv korišćenjem grafitnih olovaka koje su tvrđe (2H), izbegavanjem naliv-pera i korišćenjem zamena koje postoje na našem tržištu, kao i korišćenjem hemijskih olovaka koje ostavljaju
tanji trag (za fino pisanje).
A na kraju, moderne tehnologije su uzele danak i u pisanju. Sve manje koristimo olovku i papir, a sve više tastaturu i miš, te će ova karakteristika deteta biti sve manje u fokusu.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde