Neurohirurški aspekat lečenja traumatskih povreda mozga

Povrede mozga obično nastaju usled snažnog udarca u glavu ili telo, ili pak prolaskom predmeta kroz moždano tkivo. Blaga traumatska povreda mozga može privremeno uticati na ćelije mozga i njegovu funkcionalnost. Ozbiljnije traumatske povrede mozga mogu dovesti do dugotrajnih komplikacija ili smrti.

Da bi se sanirale posledice i sprečile komplikacije povreda mozga, nekad će biti neophodna intervencija neurohirurga. O ovoj temi smo pričali s prof. dr Lukasom Rasulićem, koji nam je opisao kakva je uloga neurohirurga u lečenju traumatskih povreda mozga.

Neurotraumatologija

‘Neurotraumatologija je oblast neurohirurgije u okviru koje su hirurške tehnike u lečenju pacijenta standardizovane’, za sam početak nam objašnjava prof. dr Rasulić. ‘Kada govorimo o naprecima ovih tehnika, oni se mogu očekivati na molekularnom nivou, gde se cilja ka pronalasku agenasa za stimulisanje regeneracije tkiva ili poboljšanje neuroprotekcije.’

‘U akutnoj fazi zbrinjavanja traume, moderna tehnološka dostignuća imaju značajno mesto, dok su u kasnijoj fazi lečenja komplikacija i posledica centralnog oštećenja od još veće koristi.’ - objašnjava nam. ‘U sklopu neuromodulacionih ili neurostimulativnih procedura mogu se koristiti duboka moždana stimulacija, kao i stimulator kičmene moždine. Dodatno tome i hirurgija perifernog nervnog sistema ima svoje mesto u odloženom lečenju ovih pacijenata. Primena selektivne neurotomije ili distalnog nervnog transfera daje odlične rezultate kod postojanja ireverzibilnog oštećenja i značajno poboljšava funkcionalni oporavak pacijenta.’ 

Da bi nam približio kako to sve u praksi izgleda, prof. dr Rasulić nam je opisao slučaj s kojim se njegov tim nedavno susreo: ‘Imali smo slučaj povređenog mladića u saobraćajnoj nesreći. Imao je kompleksnu kraniofacinalnu povredu i prelom baze lobanje. To znači da je imao prelom čeone kosti i prednje baze lobanje sa posledičnim oštećenjem moždanog omotača i nagnječenjem čeonog dela mozga, kao i prelom kostiju lica.’

‘Operacija je trajala više sati i rađena je zajedno sa maksilofacijalnim hirurzima. Naš neurohirurški deo posla je bio da saniramo povredu mozga i moždanog omotača, kao i da napravimo plastiku baze lobanje delom mišićne fascije uzete sa noge. Kost čela i prelom kostiju lica su sanirali maksilofacijalni hirurzi, tako da je pored funkcionalnog postignut i zadovoljavajuci estetski oporavak. Pacijent se u potpunosti oporavio, bez smanjenja u kvalitetu života.'

Dijagnostika traumatskih povreda mozga

Kada govorimo o dijagnostici traumatskih povreda mozga, zlatni standard je kompjuterizovana tomografija (CT), kako kaže naš sagovornik. ‘Ona nam omogućava brzu i efikasnu dijagnostiku različitih patoloških stanja u okviru trauma mozga. Magnetna rezonanca je u svakodnevnoj praksi takođe značajna, ali se retko koristi kao inicijalna dijagnostička metoda.’

Kada smo ga pitali kako se određuje stepen oštećenja mozga kod pacijenta i koji faktori utiču na prognozu njegovog oporavka, prof. dr Rasulić nam je rekao: ‘Faktori koji utiču na prognozu su inicijalno stanje svesti nakon povrede i dinamika iste u ranom toku lečenja, neuroradiološki nalaz, odnosno ekstenzivnost vidljivog oštećenja, kao i opšte stanje i godine samog pacijenta. Stepen oštećenja je nezahvalno određivati u ranom toku, već tek nakon više meseci kada se može pretpostaviti koliki je definitivni stepen mogućeg oporavka. Ovde koristimo neurološke preglede, neuropsihološko testiranje, neuroradiološke modalitete pregleda, kao i elektroencefalografiju.’

Uticaj traume mozga na kvalitet života

Za kraj smo ga pitali kako povrede mozga utiču na kvalitet života pacijenta i njegovo svakodnevno funkcionisanje, profesor nam je rekao da povrede mozga imaju veliki negativan uticaj na kvalitet života i radnu sposobnost osobe, upravo jer je često njima pogođeno mlado, radno aktivno stanovništvo: ‘Kod pacijenata koji su doživeli povrede značajna je intenzivna i prolongirana rehabilitacija, a najbolja mera je prevencija, koja nije u domenu same neurohirurgije, već drugih oblasti gde se traume često dešavaju, na primer, u saobraćaju.’