Pričajte sa detetom o svetu koji ga okružuje

Svet je za dete pun nepoznanica. Dok odrasta, dete upoznaje ljude, predmete, pojave i događaje koji ga okružuju. Sve te informacije doprinose njegovom razumevanju sveta, ali i razvoju govora.

Kada radimo sa detetom na razvoju rečnika i građenju rečenica često smo usmereni na konkretne reči koje očekujemo da će dete u jednom trenutku ponoviti. Pored konkretnih reči, važno je da dete ima znanje o svetu koji ga okružuje. Dakle, kako bismo detetu pomogli da razvija govor, najpre mu moramo pomoći da upozna svet koji ga okružuje.

Kako razgovarati sa detetom koje koristi pojedinačne reči?

Za dete koje je tek progovorilo, rad na razumevanju sveta podrazumeva razgovor o ovde i sada: o onome što dete vidi i čuje upravo sad, u trenutku govora. Kada je dete upoznato sa mnogim rutinama i rečima koje idu uz njih, tada roditelji mogu da počnu da pričaju o bliskoj prošlosti i bliskoj budućnosti. Tokom razgovora o bliskoj prošlosti i budućnosti treba voditi računa o tome da se govori o poznatim licima, poznatim mestima i događajima, kako bi dete moglo da stvori sliku o onome o čemu se govori.

Za dete koje se služi pojedinačnim rečima roditelj gradi njegovo razumevanje sveta razgovarajući o bliskoj prošlosti („Bili smo danas kod tetke.“), bliskoj budućnosti („Krećemo u park“) i osećanjima („Umoran si“).

Kako razgovarati sa detetom koje povezuje reči u rečenice?

Za dete koje se služi rečenicama, proširivanje razumevanja sveta koji ga okružuje podrazumeva rečenice o događajima iz dalje prošlosti i dalje budućnosti („Ići ćemo na skijanje“). Pored toga, pričamo i o osećanjima uz pružanje objašnjenja („On je tužan jer mu se igračka slomila“) i uvodimo nove ideje u igri pretvaranja („Vozim auto u zoo-vrt“).

Pričajte sa detetom zašto postoje semafori, zašto moramo da stanemo na crveno, zašto policija ima sirenu, zašto se ptice sele na jug... To nisu ideje koje očekujemo da će dete istog trena ponoviti, već su deo šire slike učenja. Razumevanje sveta koji ga okružuje pomoći će detetu da lakše povezuje pojave, događaje i njihove uzroke, a vremenom će doprineti i usvajanju novih reči.

Preduslovi za izvođenje ove aktivnosti su:

• praćenje detetovog interesovanja,

• govorimo u skladu sa detetovim razumevanjem,

• nakon komentara zastanite i dozvolite detetu da se uključi, ukoliko želi.

U situacijama kad dete kasni u razvoju govora važno je da, pored građenja ekspresivnog govora u vidu novih reči i spajanja reči u rečenicu, radimo i na razumevanju govora i sveta koji nas okružuje. Na taj način dete će dobijati spoznaju o radnjama, osobinama, položaju, različitim osećanjima, razlozima za pojave koje viđa. Bolje razumevanje vodi ka boljem govorenju, te ne zaboravite da je svaka zajednička aktivnost za detetom prilika za vežbu koja zaista vodi ka razvoju govora kod deteta.

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora i jezika. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade, posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975. godine, kad je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“, koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.