Čim se uoči neko kašnjenje u govoru i jeziku počinje da se traži primer iz uže ili šire familije, po pravilu pozitivan. Tada se spominju i brat/sestra, tata, stric...i svi oni su prevazišli probleme koje su imali.
I jeste, prema istraživanjima 70-80% dece koja kasne u razvoju govora i jezika sustigne svoje vršnjake. Ali šta ćemo sa onih 20-30% koja ne stignu?Šta ćemo sa 20-30% dece koja će tokom celog života imati teškoće u jezičkom razvoju, a samim tim i sa čitanjem i pisanjem? Kako će se oni školovati? Hoće li moći da budu korisni članovi društva?
Da li možemo predvideti ko će biti "srećnik" kome ne treba dodatna stimulacija logopeda i ko će se "izvući"? Naravno da ne.
Ali definitvno znamo da što se ranije krene sa stimulativnim radom, rezultati su bolji i postižu se brže. U situacijama kad razvoj govora i jezika kasne ne postoji rečenica: rano ste došli!
Nijedan roditelj ne žali što je dete uključio u stimulaciju ranije. Ali roditelji žale ako to urade kasnije.
Pogledajte najčitanija pitanja i odgovore u vezi sa logopedijom.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde