Dete ne mora da zna da čita i piše pre polaska u školu, jer se onda može postaviti pitanje: Zašto onda ide u školu, ako to treba da nauči pre škole?
Čitanje i pisanje se uče u školi. Tome služi prvi razred. Ono što je važno i neophodno za svako dete jesu predčitačke i predpisačke veštine koje treba da savlada tokom predškolskog perioda.
Koje su to veštine?
- Šta se čuje prvo kad kažem Mila?
(Kad vežbate, pitate dete: Šta se prvo čuje kad kažem Mmmmmila?)
- Koji glas se čuje drugi u reči?
(Kad vežbate, dete kaže M – prvi glas. Jeste, bravo! Šta se čuje posle, Miiiiila?)
- Šta se čuje na kraju?
(Kad vežbate, pitate dete: Šta se čuje na kraju Milaaaaa?)
Dok je dete u procesu učenja da čuje glas na određenom mestu u reči, slobodno produžite trajanje tog glasa koji želite da dete izdvoji.
- Da li u reči ossssam postoji glas s?
- Da li u reči mama postoji glas k?
- Kako bismo napisali reč miš? (m-i-š)
- Kad kažem miš, šta se čuje posle glasa i?
- Kad kažem miš, šta se čuje pre glasa i?
(možete se služiti prstima ili kamenčićima ili bockalicama koje ređate, 1 kamenčić - 1 glas)
- Kad kažem a-v, šta sam rekla? Ko tako kaže?
- Kad kažem v-o-z, šta sam rekla?
(ako spajanje dva ili više glasa u reči ide teže, zamolite dete da ponovi glasove na isti način kao što ste i vi rekli. Neka ponavlja nekoliko puta u nizu i polako neka ubrzava, kao da pokušava da otpeva glasove)
- Kad kažem k-o-l-a, šta sam rekla?
(ako je detetu teško da poveže dva ili tri glasa u reč, ne možemo očekivati da će moći da poveže četiri glasa)
- Nabroj mi što više reči koje počinju na m (ili b, p, k, s, t)
(vežbate glasove koji su češći na prvom mestu u reči)
- Da li znaš neko voće koje počinje na glas j? (jabuka) A možda još neko? (jagoda)
- Šta to pijemo svako jutro a počinje na glas m? (mleko)
- Čime se to igramo a reč se završava na a, da li je to lopta ili auto?
Sve navedeno možete vežbati tokom vožnje autom, u šetnji do prodavnice ili vrtića.
Pred polazak u školu dete treba da prepoznaje/imenuje slova azbuke. Šetajući ulicom možete „čitati“ reklame ili registarske oznake automobila. Razgovarajte o izgledu slova. Pokušajte da ih približite detetu tako što ćete oblik slova povezati sa stvarima koje ga okružuju. Npr. slovo A liči na okvir za ljuljašku u parku, ili slovo P (ćirilicom) liči na vrata, O je okruglo kao lopta ali i kao naše usne koje zaokružimo kad ga izgovaramo...
Pored toga, dete treba da zna da drži olovku i da ostavlja trag na papiru i treba da bude u stanju da iskopira oblik koji vidi (krug, trougao, neko slovo i slično). Ne insistirajte da dete prepisuje reči i slova bez razumevanja. Samim prepisivanjem neće usavršiti nijednu od ovih veština već vam samo pokazati da je vizuo-perceptivni razvoj očuvan i da uspešno kontroliše pokrete ruke. Na ovom uzrastu radije birajte slobodno crtanje i podstičite detetovu maštu kroz slobodno izražavanje na papiru.
