Termin bilingvalnost tumači se na različite načine, ali možemo reći da je to
sposobnost osobe da se služi sa dva jezika. U doba velikih migracija, bilo usled rata, ekonomije, gladi, sve više se susrećemo sa decom koja govore dva ili više jezika.
Postoji više tipova rane dečje višejezičnosti. To
su
najčešće slučajevi kad:
- roditelji govore različitim jezikom, dete je ravnomerno izloženo svakom od ta dva jezika
- roditelji imaju zajednički maternji jezik, ali je dete van kuće izloženo drugom jeziku, jeziku sredine u kojoj živi
- roditelji imaju različite maternje jezike, a ni jedan od njih nije jezik sredine u kojoj dete živi
- kad se jedan od roditelja stalno detetu obraća na jeziku koji mu nije maternji, a ni jezik sredine
- kad su oba roditelja bilingvalna
Samim uključivanjem u širu socijalnu sredinu (jaslice/vrtić/školu), dete će naučiti jezik sredine. Ono što je važno u ovim situacijama jeste da mu ne treba uskratiti bogatstvo i širinu koju dobija znajući još jedan jezik, svoj maternji.
Na koji način možete da podstaknete dete da se služi maternjim jezikom:
-
čitajte priče na svom maternjem jeziku
-
igrajte se igara, pevajte pesme (dete će uz melodiju lakše naučiti nove reči)
-
podstičite ga da se igra sa decom koja govore isti jezik
-
posećujte rodbinu
-
pričajte o tradiciji i kulturi zemlje odakle ste
-
pokušajte da određene aktivnost za koje je dete izuzetno zainteresovano sprovedete služeći se samo svojim maternjim jezikom
Ne odustajte! Iako će biti dana kada dete neće želeti da se služi svojim maternjim jezikom, budite uporni. Dovoljno je da sluša vas, pa da unapređuje receptivnu komponentu govora (razumevanje).
