Psihoze - Rane intervencije u prvoj psihotičnoj epizodi

Psihoze iz shizofrenog spektra u mnogim sredinama se ne dijagnostikuju pravovremeno, što bitno utiče na tok i prognozu oboljenja i onesposobljava pojedinca u ostvarivanju ličnih i profesionalnih ciljeva u periodu života, kada većina ljudi ostvaruje maksimum efikasnosti i lične produktivnosti (druga,treća i četvrta decenija života).  

Ako se lečenje započne u fazi kada je poremećaj već uznapredovao, traje više godina i osoba već trpi posledice zapostavljanja brige o sebi, lične higijene, društvenih aktivnosti, posla, ako je sve više bezvoljna ili povučena u sebe, lekovi i druge metode lečenja postaju sve manje efikasni.

Neretko, pomoć se zatraži kad su simptomi vrlo jaki i traju dugo, više godina unazad. Dešava se čak i da se osoba toliko saživi sa simptomima da izgubi uvid, da ne pristaje da ode na lečenje dobrovoljno, već se odlazak kod lekara mora sprovoditi prisilnim putem. To duboko pogadja i obolelog, njegovu porodicu i njegovo bliže okruženje.

Ono što stvara dodatne komplikacije je da, ako se lečenje započne kasno, rezultati su slabi.

Značaj pravovremeno lečenih psihoza

U svetu se već preko dve decenije radi na tome da se pažljivo, odabranim intervencijama, deluje u početnim fazama psihoza iz shizofrenog spektra. Znanja o tome su u stalnom porastu.

Slično kao kod kardiovaskularnih, onkoloških, neuroloških i drugih medicinskih problema i u slučaju psihoza iz shizofrenog spektra najintenzivnije neuro-funkcionalne (i strukturalne) promene u centralnom nervnom sistemu dešavaju se, po svemu sudeći, više godina pre prvog kontakta sa medicinskom službom.

Podaci savremenih studija pokazuju da su upravo rane faze bolesti (prva epizoda) ili još ranije faze prodroma (što znači ispod praga za postavljanje dijagnoze, ali sa pojačanim intenzitetom patoloških procesa u mozgu), najpovoljniji vremenski okvir da se započne kontrola simptoma, da se spreče komplikacije i hronicitet.  

Da li se u našoj sredini nešto može promeniti u pristupu datim poremećajima?

U zemljama zapadne civilizacije tokom poslednje dekade pojačani su sistemski napori da se pri pojavi prvih psihotičnih simptoma/prodroma što pre uspostavi kontakt sa zdravstvenom službom i da se pažljivo interveniše.

U mnogim razvijenim zemljama danas postoji razgranata mreža službi za rane intervencije u psihozama, ali na Balkanu slična inicijativa još uvek nije sistematično sprovedena. U našoj sredini za sada ne postoje sveobuhvatne organizovane službe za rane intervencije u psihozama na nacionalnom nivou, ali postoji O deljenje za rane intervencije u psihijatriji i Tim za mlade na Klinici za psihijatriju KCS, Beograd. Ciljevi ovog odeljenja su sledeći:

•      Smanjenje dužine nelečene psihoze 
•     Poboljšanje ishoda bolesti i povišenje terapijske saradljivosti, uz redje i kraće hospitalno lečenje
•     Smanjenje učestalosti zloupotrebe supstanci, agresivnosti, suicidalnosti, porodične problematike i invalidnosti kod obolelih
•     Sekundarna prevencija psihoza
•     Istraživački rad i praćenje rezultata svetskih istraživanja u ovoj oblasti
•     Edukacija