Uspostavljanje dnevno–noćnog ritma spavanja kod beba

Novopečeni roditelji imaju mnogo briga i nedoumica, a jedna od njih je poznata: kada će beba početi da spava duže tokom noći i uspostaviti dnevno-noćni ritam spavanja. Ovo je kompleksan proces koji prati dinamiku razvoja deteta, a zavisi od mnogo faktora.

Na neke činioce možemo uticati - ali na druge ne

U određenim periodima kada je prisutan značajan, skokovit motorni, emotivni i kognitivni razvoj, već usvojen ritam spavanja se moze pokvariti. Tokom trudnoće beba je pod uticajem maminog hormona melatonina koji je bitan za regulisanje dnevno noćnog ritma. Neposredno po rođenju, ova veza se prekida. Zbog nezrelosti, sinteza sopstvenog hormona u potrebnoj količini još nije uspostavljena.

Sam ciklus spavanja kod novorodjenčadi je različit u odnosu na odrasle.

Prva faza spavanja je aktivan san tokom koga bebe sanjaju, bivaju nemirne i mogu se lako probuditi. Neregularno disanje, pokretanje nožica i mlataranje rukama, trzanje, puštanje zvukova, odaju utisak da se beba budi i često mogu da prevare roditelje. Smatra se da je upravo ova faza spavanja bitna za stvaranje novih veza, sinapsi, izmedju ćelija u mozgu a koje su bitne za procese učenja i saznavanja.

Potom sledi postepen ulazak u fazu dubokog sna kada je spavanje mirnije uz regularno i usporenije disanje, beba je opuštena i teže se budi. Ceo taj ciklus ukupno traje oko 40 minuta.
Osećaj gladi takođe pridonosi češćem buđenju novorodjenčeta. Mali kapacitet želuca, neposredno po rodjenju, diktira ritam hranjenja. To je posebno izraženo kod dojenog detata koje brže svari mamino mleko.

Na dužinu i kvalitet sna utiče i sam temperament deteta.

Šta roditelji mogu da urade za san svoje bebe?

Iako po rođenju beba nema sposobnost regulisanja cirkadijalnog ritma, ona je od prvog dana podložna uticajima sredine koja je okružuje i teži da determiniše noćno od dnevnog spavanja. Nakon, od prilike, dve nedelje, kada su se mama i tata, ali i beba, navikli na promene u zajedničkom životu, može se početi sa primenom nekih preporuka.

Tokom dana beba bi trebala da spava u normalno osvetljenoj prostoriji i sa uobičajenim nivoom buke. Popodnevne aktivnosti da budu svedenije. Noću bi sva svetla trebala da budu ugašena. Noćna hranjenja da budu praćena sa što manjim manipulisanjem sa bebom. Uspostavljanje rituala je izuzetno važno za razvoj i ponašanje deteta. Bebe i deca vole predvidljivost jer im to daje osećaj sigurnosti. Kupanje, kao jedan poseban ritual i neki vid hidroterapije, sa masažom koja opušta dete, značajno utiče na dužinu i kvalitet sna.

Osim želje da nam bebe spavaju, postoje stanja kada ih je, radi hranjenja, neophodno buditi. Ukoliko su bebe rođene sa malom porođajnom masom, pre vremena, ako imaju izraženiju žuticu ili slabije napreduju, buđenja, da bi jela, mogu biti i na 2 sata.

U periodu izmedju 6-8 nedelje, može se početi sa treninzima uspavljivanja.

Oko 3. meseca beba počinje duže noću da spava. Do 6-og meseca bi dužina noćnog sna mogla da bude do 5 sati. Međutim, oko 4-og meseca se može javiti regresija sna kod odojčadi koja su stekla dobre navike u spavanju. Takođe i oko, 8, 9 meseca.

Vidimo da je regulisanje cirkadijalnog ritma proces koji traje. Zavisnost od mnogih faktora, (temperament bebe, dinamika psihomotornog sazrevanja, način i navike u životu porodice, prisustvo određenih otežavajućih okolnosti) nameće potrebu praćenja razvoja bebe, sagledavanja svih okolnosti i individualni pristup i savetovanje. Svaka beba i porodica su posebni i jedinstveni a preporuke su opšteg, teorijskog karaktera.

Redovno praćenje psihomotornog razvoja i napredovanja će nam dati smernice kada bebu možemo da pustimo da spava duže i kojih preporuka da se pridržavamo.

“Unicorn baby” – čarobna beba kao iz neke bajke, koja ne plače i spava celu noć od rođenja.