Urođeni krivi vrat (tortikolis ili krivošijost) bebe

Tortikolis je deformacija sa nagnutošću glave i vrata na jednu stranu i licem okrenutim na suprotnu stranu.

Postoji više teorija o nastanku tortikolisa

Razlog ovoj pojavi može biti položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića koji se stvori uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu.

Osnovni znaci urođenog tortikolisa

Asimetrija lica i čela sa hipotrofijom na zahvaćenoj strani, što je najčešce prisutno na samom rođenju, bezbolan tumefakt veličine lešnika u donjoj polovini m.sternocleidomastoideusa koji se javlja obično oko 2. nedelje, a spontano iščezava posle 2. meseca po rođenju, vrpčasto skraćenje i zategnutost m.sternocleidomastoideusa koje kasnije nastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na zahvaćenoj strani, a lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu. Kao posledica urođenog tortikolisa javlja se kompenzatorna skolioza sa konkavitetom na zahvaćenoj strani.

Kliničkim pregledom kod neke dece se već na rođenju nalazi skraćenje ovog mišića i hemiatrofija lica. Kod većeg broj slučajeva, tek u drugoj nedelji života, nalazi se tumefakcija veličine lešnika do šljive. Ograničeno je okretanje glave na stranu povrede i ograničeno je spoljno pregibanje glave prema zdravoj strani.

Dijagnoza

Dijagnoza je laka i postavlja se već na osnovu pregleda. Radiografskim pregledom vratne kičme utvrđuje se prisustvo anomalija vratnih pršljenova (hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom). U cilju diferencijalne dijagnoze različitih uzroka sekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajući dopunski dijagnostički i konsultativni pregledi.

Lečenje

U najvećem broju slučajeva dovoljna je fizikalna terapija i ortopedsko lečenje sa ortopedskim kragnama i jastučetom za korekciju putem istezanja mišića. Fizikalna terapija, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta.

Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji otok na vratu i to je unošenje leka putem struje.

Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da leži na leđima, ali kasnije kada počne samostalno da se okreće da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to iz položaja na boku.

Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže. Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz našu pomoć. Pomeranjem trupa dovodimo je u položaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoće da se okrene na stomak. Ležeći položaj na stomaku sa osloncem na rukama omogućava podizanje glave i gornjeg dela tela što jača mišiće vrata i leđa. Dok beba leži na stomaku, pokazujte joj omiljenu igračku i navodite je da okreće glavu na stranu na kojoj je skraćeni mišić.

U slučaju neuspeha fizikalne terapije ili kasno započetog lečenja indikovano je hirurško lečenje koje se obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripoja m.sternocleidomastoideusa, produženjem skraćenog mišica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjem mišića. Posle operacije sprovodi se kratkotrajna imobilizacija Šancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapija.

Podeli tekst:

Dr Sonja Ilić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Beogradu. Stručnjak u primeni mezoterapije u cilju terapije bola.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. GORDANA 30.03.2011

    Mozete li mi reci nesto o operaciji tortikolisa. . . Da li je bolna, koji je najmanji uzrast za operaciju, i sta se tu radi. . Molim vas


  2. maja 23.02.2010

    Za moju bebu su rekli da ima tortikolis, da li to potpuno moze da se povuce vezbama?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde