Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Kozmetički proizvodi za negu kože beba i dece

Godinama unazad, mnogo truda i rada ulaže se u razumevanje načina na koji treba negovati kožu dece, odnosno u razvoj kozmetičkih proizvoda namenjenih održavanju higijene i nezi kože naših najmlađih. Uzrast dece veoma je važan sa aspekta razmatranja karakteristika kozmetičkih proizvoda, i treba poznavati terminologiju koja opisuje različite starosne grupe dece.

Starosne grupe dece:

Starosna grupa Definicija
Nedonošče Novorođenče rođeno pre završetka kompletnog gestacionog perioda
Novorođenče Rođenje – 27 dan
Odojče 28 dan – 12 meseci
Beba 13 meseci – 2 godine 
Dete 2 – 11 godina 

Nekada se smatralo da se koža novorođenčadi značajno razlikuje od kože odraslih, dok danas znamo da je koža zdravog novorođenčeta, rođenog u terminu, po rođenju dobro razvijena i funkcionalna, sa potpuno razvijenim epidermisom i dobro formiranim slojevima stratumcorneum-a. Ipak, kao deo adaptacije na ekstrauterino okruženje (nakon rođenja) koža odojčadi se strukturno, funkcionalno i u sastavu razlikuje od kože odraslih, a proces njenog sazrevanja se nastavlja čak i posle prve godine života. 

Koža novorođenčeta se menja u pogledu stepena vlažnosti stratum corneum-a SC-a, pH vrednosti i permeabilnosti za vodu, a vreme koje je potrebno da se dostignu nivoi ovih parametara koji odgovaraju koži odraslih zavise od anatomske regije i samog parametra. Njene jedinstvene osobine moraju biti pažljivo razmotrene pri formulisanju odgovarajućih proizvoda za negu i svakako se koža beba/dece ne može tretirati na isti način kao koža odraslih.

Proizvodi za negu kože novorođenčadi, odojčadi, beba i dece

Za ovu grupu proizvoda ne postoje posebni propisi, ali se pri formulisanju dečije kozmetike, uvek razmatraju poslednja naučna saznanja značajna sa aspekta bezbednosti i kompatibilnosti, uz veoma brižljiv odabir sirovina koje će se naći u formulacijama. Preporuke koje postoje u ovoj oblasti posledica su naučnih saznanja o karakteristikama kože odojčadi i beba, ali i podataka koji su rezultat istraživanja različitih sirovina koje ulaze u sastav ovih proizvoda. Bez obzira na vrstu proizvoda bebi kozmetike, prisustvo mirisa i konzervanasa je minimalno, i koriste se samo oni mirisi, konzervansi i boje čija se upotreba preporučuje i/ili je odobrena. Dodatno, sirovine biljnog porekla koje se sreću u formulacijama bebi kozmetike moraju biti veoma visokog kvaliteta, a preporuka je da se koriste visoko prečišćene biljne sirovine, kao i izolovani aktivni biljni principi. 

Kozmetički proizvodi za negu kože novorođenčadi, odojčadi i beba formulišu se kao posebna grupa proizvoda za osetljivu kožu, a treba spomenuti da se njihova upotreba preporučuje i kao značajna pomoć u terapiji nekih patoloških stanja dečije kože, kao što je atopijski dermatitis. Za efekte proizvoda koji su namenjeni nezi kože (uglavnom kremovi i losioni), bez obzira na starosnu grupu onih kojima su namenjeni, sastav emolijenasa je od najvećeg značaja. 

Emolijensi, npr. masne materije/ulja prirodnog ili sintetskog porekla koriste se širom sveta kao deo svakodnevne nege, masažu, a posebno ih preporučuju u prevenciji i tretmanu suve kože i temenjače kod novorođenčadi, odnosno odojčadi i beba. Emolijensi, omekšavaju kožu i omogućavaju njenu hidrataciju, a neki poboljšavaju njenu barijernu funkciju. Prirodna ulja uz to mogu imati i antimikrobnii/ili antiinflamatorni efekat. 

Ispitivanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da preko 50% kozmetičkih proizvoda za trudnice i odojčad sadrži maslinovo ulje, koje se zajedno sa uljem semena suncokreta najčešće preporučuje od strane babica i zdravstvenih radnika za negu suve kože beba, bez obzira na to što ne postoje čvrsti dokazi za ovakve preporuke. U prilog ovom stavu treba spomenuti rezultate studije u kojoj je ispitivano maslinovo ulje, koje je nakon 4-oro nedeljne primene, dva puta dnevno, dovelo do smanjenja integriteta SC-a i izazvalo pojavu blagog eritema kod odraslih ispitanika sa i bez istorije atopijskog dermatitisa. Ovi rezultati dobijeni su na odraslim ispitanicima, ali je potpuno opravdano pretpostaviti da bi se isti, ako ne i gori efekti mogli očekivati na koži najmlađih. 

Premda je ova studija jedna od malobrojnih, jasno ukazuje da su nam i za tradicionalno korišćene proizvode, za koje se po inerciji veruje da su bezbedni i efikasni, ipak neophodni dokazi za ovakve tvrdnje. Svakako, upotrebu samog maslinovog ulja za negu suve kože ili masažu treba maksimalno obeshrabrivati. S druge strane, ulje semena suncokreta pokazalo je pozitivne efekte i opravdalo svoju čestu primenu u ovoj grupi kozmetičkih proizvoda. Danas se često u proizvodima dečije kozmetike sreću ulja bogata esencijalnim masnim kiselinama iz grupe omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Posebno su interesantna ulja dobijena iz plodova i semena obojenog koštunjavog i bobičastog voća, kakvo je ulje borovnice, koje pored prisutnih esencijalnih masnih kiselina sadrži i veliki broj moćnih antioksidanasa (antocijanida). 

Još jedna prirodna sirovina koja se vekovima tradicionalno koristi u različitim kozmetičkim proizvodima, a čiji su sastav i efikasnost danas ispitani je ovas. Ovas sadrži lipide (sa visokim sadržajem nezasićenih masnih kiselina), proteine, skrobove i hidrokoloidβ-D-glukan, avenantramide i druge antioksidanse (uglavnom fenolneestre), saponine i vitamine. Hemijski polimorfizamovsa osnov je njegovih brojnih pozitivnih efekata, među kojima su: zaštita barijere, vlažeći efekat, protivupalni, umirujući efekat, efekat čišćenja i drugi. Ovas se u kozmetičkim proizvodima koristi kao koloidno ovseno brašno, ulje ovsa ili se koriste njegove izolovane frakcije. 

Esencijalne masne kiseline, koje čine omega-6 masne kiseline (derivati linoleinske kiseline) i omega-3 masne kiseline (derivati α-linoleinska kiselina), smatra se da imaju poseban značaj za normalno funkcionisanje kožne barijere. Linoleinska kiselina je jedna od najznačajnijih lipidnih komponenti u očuvanju barijerne funkcije kože, a novije studije ukazuju na njenu ključnu ulogu u formiranju lamelarne faze lipida SC-a i kiselog omotača kože. Zato ne čudi da sirovine koje imaju visok sadržaj ove kiseline, kakvo je ulje ovsa pokazuju potencijal u smanjenju transepidermalog gubitka vode i obnovi kožne barijere. Studije sprovedene kod beba i dece sa atopijskim dermatitisom pokazale su da upotreba krema i sredstava za čišćenje koji sadrže koloidno ovseno brašno popravljaju određene parametre atopijskog dermatitisa. 

Ovseni fenoli su moćni antioksidansi, ali se u ovoj grupi pojedini sastojci razlikuju prema biološkoj i antioksidantnoj aktivnosti. Avenantramidi imaju 10-30 puta veću antioksidantnu aktivnost u odnosu na druge ovsene fenole. Njihova efikasnost u pogledu smirivanja iritirane kože, odnosno povoljni efekat u pogledu zaštite kože u kontaktu sa iritansima (sastojci urina, fecesa, različite nokse iz okruženja) potvrđena je i u in vitro i u in vivo ispitivanjima.

Studija u kojoj je ispitivana efikasnost losiona koji sadrži koloidno ovseno brašno, ulje i ekstrakt ovsa, kod osoba sa blagim do umerenim svrabom (koji je posledica veoma suve kože) pokazala je značajno poboljšanje u stanju suve kože (suvoća, perutanje i grubost). Takođe, studija koja je poredila efikasnost ovog losiona sa efikasnoščuhidrantnog krema sa ceramidima pokazala je značajno bolji vlažeći efekat losiona, a u poboljšanju stanja kožne barije losion se posle nedelju dana pokazao podjednako efikasnim dok je nakon dve nedelje efekat bio značajno bolji u odnosu na efekat krema sa ceramidima.

Ovakvi podaci, kao i malobrojni rezultati studija koje ispituju učestalost upotrebe i količine kozmetičkih proizvoda koji se pri aplikaciji primenjuju, neophodni su za pravljenje vodiča koji bi potrošačima pomogli u odabiru odgovarajućih proizvoda. Nažalost broj ovakvih studija je mali i većina postojećih vodiča bazirana je na ekspertskim mišljenjima.

Kako je značaj razumevanja načina na koji proizvodi za negu utiču na kožnu barijeru sve bolje prepoznat, danas se neki proizvođači bave ispitivanjima efekata njihovih proizvoda na koži beba.

Literatura:

  • Visscher M i sar, Newborn Infant Skin: Physiology, Development, and Care. Clinics in Dermatology, (u štampi) 2014
  • Blume-Peytavi U i sar, Skin Care Practices for NewbornsandInfants: Review of the ClinicalEvidence for Best Practices.PediatricDermatology, 29(1):1–14, 2012
  • Danby S i sar, Effect of OliveandSunflowerSeedOil on theAdultSkinBarrier: Implications for NeonatalSkin Care.PediatricDermatology 1(30):42–50, 2013


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460