Naziv hidrokela na grčkom znači vodena vreća, a označava nakupljanje tečnosti u omotaču testisa ili duž semenovoda. Može predstavljati razvojni poremećaj ili neravnotežu između stvaranja i odstranjivanja tečnosti. Sama po sebi hidrokela ne predstavlja veliki problem, međutim, potrebno je istražiti njen uzrok kako se ne bi propustila ozbiljna bolest koja ju je uzrokovala.
Uzroci su mnogobrojni
Kod dece je hidrokela većinom komunicirajućeg tipa - postoji komunikacija između skrotuma i trbušne šupljine.
U fetalnom periodu testisi se nalaze u trbušnoj šupljini i normalno se kroz preponski kanal spuštaju u skrotume tokom 7. do 9. fetalnog meseca života. Pre nego što se testis počne da se spušta formira se u trećem mesecu trudnoće vrećica tzv., vaginalni potrbušni nastavak (processus vaginalis peritonei) koji takođe prolazi kroz preponski kanal i već pre rođenja se na svom gornjem kraju zatvori. Ako ostane prohodan, skrotum se puni tečnošću iz trbušne šupljine, naročito prilikom napinjanja i nastaje hidrokela.
Kod nekomunicirajućeg tipa hidrokele zbog niza poznatih ili nepoznatih uzroka nastaje neravnoteža između stvaranja i resorbovanja tečnosti i njenog nakupljanja.
Mogući uzroci nekomunicirajuće hidrokele su: upala semenika ili pasemenika (orchitis, epididimitis), tuberkuloza, tropske infekcije, npr. filarijaza, torzija testisa uzrokuje reaktivnu hidrokelu u 20% slučajeva, tumor testisa, trauma, naročito ako nastane krvarenje, u 70% slučajeva nakon transplantacije bubrega, terapija zračenjem, Ehlers-Danlosov sindrom, promena tipa ili volumena trbušne tečnosti, npr. kod osoba na peritonealnoj dijalizi i s ventrikuloperitonealnim šantom (kod hidrocefalusa), odstranjenje limfnih čvorova, idiopatska retroperitonealna fibroza (Ormondova bolest).
Osim komunicirajuće i nekomunicirajuće hidrokele se mogu podeliti na primarne i sekundarne.
Primarna ili idiopatska hidrokela nije nastala kao posledica neke bolesti testisa i uzrok joj je nepoznat. Njeni oblici su:
U fetalnom periodu testisi se nalaze u trbušnoj šupljini i normalno se kroz preponski kanal spuštaju u skrotume tokom 7. do 9. fetalnog meseca života. Pre nego što se testis počne da se spušta formira se u trećem mesecu trudnoće vrećica tzv., vaginalni potrbušni nastavak (processus vaginalis peritonei) koji takođe prolazi kroz preponski kanal i već pre rođenja se na svom gornjem kraju zatvori. Ako ostane prohodan, skrotum se puni tečnošću iz trbušne šupljine, naročito prilikom napinjanja i nastaje hidrokela.
Kod nekomunicirajućeg tipa hidrokele zbog niza poznatih ili nepoznatih uzroka nastaje neravnoteža između stvaranja i resorbovanja tečnosti i njenog nakupljanja.
Mogući uzroci nekomunicirajuće hidrokele su: upala semenika ili pasemenika (orchitis, epididimitis), tuberkuloza, tropske infekcije, npr. filarijaza, torzija testisa uzrokuje reaktivnu hidrokelu u 20% slučajeva, tumor testisa, trauma, naročito ako nastane krvarenje, u 70% slučajeva nakon transplantacije bubrega, terapija zračenjem, Ehlers-Danlosov sindrom, promena tipa ili volumena trbušne tečnosti, npr. kod osoba na peritonealnoj dijalizi i s ventrikuloperitonealnim šantom (kod hidrocefalusa), odstranjenje limfnih čvorova, idiopatska retroperitonealna fibroza (Ormondova bolest).
Osim komunicirajuće i nekomunicirajuće hidrokele se mogu podeliti na primarne i sekundarne.
Primarna ili idiopatska hidrokela nije nastala kao posledica neke bolesti testisa i uzrok joj je nepoznat. Njeni oblici su:
- hidrokela vaginalne ovojnice - nalazi se oko testisa pa se testis teško može napipati
- urođena (komunicirajuća) hidrokela - nastaje zbog održanog vaginalnog potrbušnog nastavka, praćena je kilnom vrećom i ima otvor prema trbušnoj šupljini
- dečiji tip hidrokele - nalazi se oko testisa i nastavlja prema unutrašnjem preponskom prstenu, ali ne komunicira s trbušnom šupljinom
- hidrokela semenovoda
Sekundarna hidrokela nastaje kao popratna pojava neke bolesti, najčešće tumora ili upale testisa i/ili epididimisa.
Simptomi
Većina hidrokela je bez simptoma. Obično se javljaju kao bezbolno povećanje skrotuma. Pacijenti ponekad opisuju osećaj težine ili povlačenja skrotuma i blag osećaj nelagodnosti u preponskoj regiji. Hidrokela je obično bezbolna pa ako postoji bol najčešće je pokazatelj upale epididimisa (pasemenika). Hidrokela se može smanjiti u ležećem položaju, a povećati pri stajanju. U odnosu na testis smeštena je gore i napred. U 7-10% slučajeva je obostrana. Često je povezana s kilom, češće na desnoj strani.
Pregledom se postavlja sumnja na hidrokelu. Ultrazvukom se može dokazati. Dodatni pregledi su scintigrafija testisa i radiološke metode. Laboratorijskim analizama krvi i mokraće dokazuje se upala. Aspiracija hidrokele (uzimanje uzorka tečnosti) otkriva bistru tečnost. Najvažnije je isključiti postojanje torzije (uvrnuća) testisa.
U detinjstvu se hidrokela često spontano povuče, a ako se to ne dogodi potrebno je hirurškim zahvatom zatvoriti vaginalni nastavak i odstraniti proširenu vreću gde je bila nakupljena tečnost. Postupak kod sekundarne hidrokele zavisi od uzroka - potrebno je lečiti osnovnu bolest. Ako je hidrokela velika i preti da ugrozi cirkulaciju treba je hirurški rešiti.
Pregledom se postavlja sumnja na hidrokelu. Ultrazvukom se može dokazati. Dodatni pregledi su scintigrafija testisa i radiološke metode. Laboratorijskim analizama krvi i mokraće dokazuje se upala. Aspiracija hidrokele (uzimanje uzorka tečnosti) otkriva bistru tečnost. Najvažnije je isključiti postojanje torzije (uvrnuća) testisa.
U detinjstvu se hidrokela često spontano povuče, a ako se to ne dogodi potrebno je hirurškim zahvatom zatvoriti vaginalni nastavak i odstraniti proširenu vreću gde je bila nakupljena tečnost. Postupak kod sekundarne hidrokele zavisi od uzroka - potrebno je lečiti osnovnu bolest. Ako je hidrokela velika i preti da ugrozi cirkulaciju treba je hirurški rešiti.
Autor
Spec. dr med.
Sonja
Ilić
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde