Deca dojena duže od šest meseci možda su izložena manjem riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu, poručuju australijski stručnjaci sa "Teleton" instituta za istraživanje zdravlja dece u Pertu.
Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti bi mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo, naglašavaju australijski stručnjaci.
Tim kojim je rukovodila doktorka Vendi Odi proučio je 2.366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove deca je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.
Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikad dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.
Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom, a takođe je među njima bio veći procenat pušača nego među majkama koje su duže dojile.
Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.
Pri svakoj proceni mentalnog zdravlja praćene dece, australijski stručnjaci primećivali su da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje.
Razlike među manje i više dojenom decom, primećivane su, kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih se negativan stav usmerava na spoljnu sredinu poput agresivnosti.
Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje.
Uticaj dužine dojenja na kasnije mentalno zdravlje nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora - društveno ekomonskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.
Zaključak tima iz Perta je da bi nastojanje da se deca duže doje moglo da bude od dugoročne dobrobiti za mentalno zdravlje dece i adolescenata.
Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti bi mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo, naglašavaju australijski stručnjaci.
Tim kojim je rukovodila doktorka Vendi Odi proučio je 2.366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove deca je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.
Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikad dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.
Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom, a takođe je među njima bio veći procenat pušača nego među majkama koje su duže dojile.
Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.
Pri svakoj proceni mentalnog zdravlja praćene dece, australijski stručnjaci primećivali su da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje.
Razlike među manje i više dojenom decom, primećivane su, kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih se negativan stav usmerava na spoljnu sredinu poput agresivnosti.
Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje.
Uticaj dužine dojenja na kasnije mentalno zdravlje nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora - društveno ekomonskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.
Zaključak tima iz Perta je da bi nastojanje da se deca duže doje moglo da bude od dugoročne dobrobiti za mentalno zdravlje dece i adolescenata.
