Atopski dermatitis kod beba

Atopski dermatitis (ekcem) je hronično oboljenje kože, koje karakteriše svrab, iritacija, vlaženje i infekcija kože. Svrab kao dominantan simptom, praćen suvom, ispucalom kožom, može biti isprovociran kako genetski, porodičnim javljanjem, tako i faktorima spoljašnje sredine.

Termin atopija u širem smislu podrazumeva udruženost kožnih i respiratornih infekcija, porodično javljanje i visok titar IgE. U osnovi atopskog dermatitisa je imunološki poremećaj, koji se odigrava na nivou T-helper ćelija koje stimulišu sintezu alergen-IgE. Sve ukupno dovodi do niskog praga na svrab, te je koža atopičara suva, sa visokom pH vrednošću, a svrab dominira kliničkom slikom. 

Smatra se da u porodici u kojoj jedan roditelj ima atopiju, 50% je mogućnost da i dete dobije ekcem. U porodicama u kojima oba roditelja imaju ekcem ta mogućnost je 70%. 

Alergeni iz okruženja (grinje, polen, korov, vuna, sapuni), kao i emocionalni stres, kod predodređenih osoba provociraju ekcem. Ekcem se javlja u 15-25% populacije dečijeg uzrasta, predškolskog i školskog, a prvi simptomi se javljaju između drugog i četvrtog meseca života. 

Ekcem odojčadi se obično lokalizuje na obrazima, bradi, čelu, a kasnije zahvata prevoje ruku, nogu, vrat, pelensku regiju. Kliničkom slikom dominira crvenilo, hrapava koža, vlaženje, perutanje. 

Kod odraslih, kožne promene su lokalizovane u pregibima, ano-genitalnoj regiji, šakama, tabanima i uglavnom imaju sezonski karakter (proleće, jesen). Kod većine pacijenata dolazi do povlačenja bolesti posle puberteta ili do tridesete godine života. Kod manjeg broja hroničan tok ostaje tokom celog života.

U lečenju najpre treba odstraniti faktore provokacije kao sto su: sapuni, dugo kupanje, vunena odeća, poliaril, poliamid. Preporučuje se hipoalergijska hrana koja ne sadrži alergene. Upotreba antihistaminika i kortikosteroida uglavnom daje dobre rezultate. Upotrebu kortikosteroida preporučuje isključivo dermatolog, ali s obzirom na hroničan tok bolesti potreban je oprez.

Atopska koža podrazumeva svakodnevni program higijene i nege, primenu blagih sredstava bez sapuna i parfema, kao i upotrebu emolijentnih krema. Kupanje i tuširanje uključuje korišćenje kupki ili gelova za tuširanje pri temperaturi od 32-33°C u trajanju od 5 do 10 minuta, ne duže, da ne bi došlo do dodatnog isušivanja kože. Nakon kupanja preporučuje se blago tapkanje, nanošenje emolijentnih kremova jedan do dva puta dnevno.

Emolijentni kremovi ublažavaju suvoću, hidriraju, obnavljaju kožu i odlažu recidive bolesti. Zbog preosetljivosti na hemijske supstance, sapune, parfeme, parabene i povišen PH kože, u nezi atopijske kože se preporučuje upotreba preparata na bazi hipoalergijskih supstanci koje sadrže aktivne sastojke iz prirode. Poželjno je da PH vrednost preparata za negu bude 5,5 što odgovara fiziološkoj PH vrednosti kože. 

Kod beba, jedino u predelu pelenske regije se preporučuju preparati sa neutralnim PH zbog učestalog kontakta sa urinom koji ima kiseli PH.

Od velike pomoći mogu biti omega 3 i omega 6 masne kiseline kojih ima u različitim uljima s tim što se ulje iz semenki borovnice izdvaja po kvalitetu. Ono sadrži visok procenat linoleinske i alfa-linoleinske kiseline koje imaju zaštitnu ulogu u obnovi stratum corneuma kože. Poznat po blagotvornim efektima na kožu i u dermatologiji veoma cenjen je, takođe, ekstrakt ovsa. Zahvaljujući svojim aktivnim komponentama (avenantramid, polisaharidi, proteini, minerali), ekstrakt ovsa ima zaštitni i hranljivi efekat na kožu i deluje antiupalno. 

Kožu atopičara pri izlaganju suncu obavezno treba zaštiti faktorom SPF 50, savetuje se korišćenje zastitnih naočara i šešir. Upotrebu deterdženata i omekšivača treba svesti na minimum.

Korišćenjem preparata iz prirode sa podešenom pH vrednošću na 5.5, koža atopičara vraća svoju fiziološku pH, regeneriše se, hrani i obnavlja, a svrab se umanjuje.