Uzrok nastanka
Do sada je identifikovano oko 80 tipova humanih papiloma virusa. Glavni rezervoar infekcije su deca od 10-14 godina (posebno za vulgarne i plantarne veruke). Inokulacija virusa je favorizovana mikrotraumama, pa je bolest češća kod izvesnih profesija. Od Condylomata acuminata najčešće obolevaju seksualno aktivne osobe, pretežno muškog pola u uzrastu od 16-25 godina. Rizičnu grupu predstavljaju homoseksualci. Od obolele majke može se inficirati dete tokom porođaja ili posle njega. Inkubacija traje od 6-8 meseci.
Klinička slika
Verrucae vulgares su najčešće lokalizovane na šakama, dorzalnim stranama prstiju i/ili oko noktiju ili ispod njih, kada su jako bolne. To su tvrde, hiperkeratotične hemisferične prominencije, boje kože ili žućkasto mrke, neravne (verukozne), nekad trošne površine. Velike su 1-10 cm. Mogu biti pojedinačne ili ih je više, čak više desetina. Manje se mogu grupisati oko veće ili konfluirati.
Verrucae filiformes i digitatae su tanke, šiljate, nekoliko milimetara duge tvorevine, najčešće oko usnog i nosnog otvora, na obrvama, na bradi (mikrotraume posle brijanja), u kapilicijumu (kosmati deo glave), a često istovremeno sa vulgarnim verukama na šakama.
Verrucae plantares se nalaze na plantarnim stranama stopala, najčešće na površinama izloženim pritisku. Pojedinačno su duboko utisnute u epiderm, neravne keratotične površine, sa crnim tačkama (tromboza kapilara) i oivičene keratotočnim prstenom. Bolne su i mogu otežati kretanje. Veruke u vidu mozaika su površne, mnogobrojne, često konfluiraju u ploču i nisu bolne.
Verrucae planae juveniles naročito se javljaju kod dece. Predilekciona mesta su lice, dorzumi šaka i prstiju, mišice, kolena. To su zaravnjene papule boje kože ili sivkaste do svetlo smeđe. Često imaju linearni raspored (Koebnerov fenomen) ili konfluiraju u široke ploče. Mogu da perzistiraju mesecima i godinama. Retko su pruriginozne (praćene svrabom) ili inflamirane. Kod imunodeficijencije mogu da zahvate velike površine.
Epidermodysplasia verruciformis je generalizovana hronična infekcija izazvana tipovima VHP koji imaju jasan onkogeno potencijal kod osoba sa onkogenom dispozicijom. Bolest najčešće počinje u dečjem uzrastu i može trajati decenijama. Na predilekcionim mestima (dorzumi šaka, podlaktice, lice, stopala i trup) nastaje erupcija zaravnjenih papula, pojedinačnih ili konfluiranih, sa lako skvamoznom ili psorijaziformnom površinom. Mogu se naći i eritematozne, pigmentovane ili apigmentovane makule, nekad atrofične ili skvamozne površine. Mogu istovremeno biti prisutni i drugi tipovi veruka. Kod velikog broja bolesnika može se naći rak kože. Postoji i benigna varijanta bez kožnih karcinoma.
Condylomata acuminata (šiljasti kondilomi) nalaze se najčešće u anogenitalnoj regiji, kod muškaraca na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, na orificijumu uretre (otvor uretre) a kod homoseksualaca na penisu, anusu i donjem delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i portio vaginalis uteri. To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom, beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, kada se oseća specifičan miris. U početku su mali, kasnije mogu narasti i biti vrlo voluminozni. Preobražaj kondiloma u rak grlića materice najčešći je kod žena kojima ova bolest i zadaje najviše problema zbog teške pristupačnosti bradavica za lečenje, inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i činjenice da posto su kondilomi bezbolni dugo budu neprimećeni u dubini vagine.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja.
Lečenje
Lečenje nije specifično. Zapažena je spontana regresija (posle 2 godine), a u izvesnim slučajevima ima uticaja sugestija i autosugestija. Za verrucae vulgares primenjuje se krioterapija tečnim azotom, keratolitici, ekskohleacija u lokalnoj anesteziji. Plantarne veruke u vidu mozaika najbolje je tretirati lokalnim medikamentima (10-20% salicilna kiselina, 15-25% podophylin). Kod Condylomata acuminata najbolji efekat daje podophylin aplikovan od stručnog lica 1-2 puta nedeljno. Dobre efekte daje krioterapija tečnim azotom, elektrokauterizacija, destrukcija laserom ili hirurška terapija. Kod Epidermodysplasiae verruciformis dobre rezultate kod nekih bolesnika dali su retinoidi, ili intralezione injekcije interferona.
Kod koga da zakažem dermatološki pregled?
Povezani tekstovi:
Neki od faktora koji mogu biti uzrok atopijskog dermatitisa...
Bezopasni mladež i opasni melanom nisu srodni. Boja im je če...
Supurativni hidradenitis (SH), oboljenje poznato i pod naziv...
Juvenilni dermatomiozitis je zapaljensko oboljenje mišića, k...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde