Tinea corporis predstavlja gljivično oboljenje kože najčešće lokalizovano na trupu.
Uzrok nastanka
Uzročnici su najčešće Trichophyton i Epidermophyton. Trichophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Najčešće vrste su Trichophyton mentagrophytes, Trichophyton rubrum, Trichophyton schoenleinii, Trichophyton tonsurans, Trichophyton verrucosum, and Trichophyton violaceum. Epidermophyton takođe spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Jedina patogena vrsta Epidermophyton-a jeste Epidermophyton floccosum.
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).
Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna.
Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).
Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna.
Klinička slika
Tinea corporis je gljivična bolest neobraslih delova kože koja se manifestuje u vidu crvenih žarišta u obliku pravilnog kruga sa uzdignutim, infiltriranim i ljuskavim ivicama i središnjom regresijom. Perifernim širenjem promene postaju prstenaste sa jače inflamiranim eritematoznim rubom na kome se mogu uočavati vezikule, pustule, kruste i skvame. Žarišta mogu biti samostalna (nekoliko milimetara) ili spojena u veličinu od nekoliko desetina centimetara. Subjektivno je prisutan svrab. Mogu se razvijati sporo i trajati dugo.
Dijagnoza
Postavlja se mikroskopskim nalazom micelskih vlakana u strugotinama promenjene kože.
Lečenje
Bolesna koža se energično pere i premazuje antigljivičnim preparatima (klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olaminska krema) najmanje do dva puta dnevno. Preparat se premazuje i na zdravu okolnu kožu u promeru najmanje do 1 cm. Kod upornih infekcija treba uzimati lekove per os.
Kod koga da zakažem dermatološki pregled?
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde