Hronični iritacioni kontaktni dermatitis (iritativni ili detritivni dermatitis) nastaje posle ponavljanih kontakta kože sa hemijskim materijama koje deluju kao blaži iritansi (deterdžent, kreč, cement i dr.) i izazivaju hronično oštećenje kože zbog nestajanja lipidnog zaštitnog sloja, promene pH kože i gubljenja normalne bakterijske flore.
Uzrok nastanka
Najčešći uzroci nastanka su hemikalije - kiseline i baze, rastvori, razređivači, jaka ekspozicija rendgenskim, UV ili laserskim zracima.
Klinička slika
Kod akutnog oblika dolazi do oštećenja samo površinskog sloja kože, promene su samo na mestu kontakta i oštro su ograničene. Koža je crvena, lagano otečena, uz moguću pojavu mehurića ispunjenih bistrim ili gnojnim sadržajem, ali i većih mehura, erozija i jakog vlaženja. Dolazi i do ljuštenja i pucanja kože. Svrab ne mora biti jako izražen nego se više javlja osećaj pečenja i stezanja. Promene se i bez lečenja postupno smiruju i obično prelaze u pigmentaciju.
Kod hroničnog oblika promene na koži sporo se razvijaju, naročito ako se radi bez zaštitnih sredstava (rukavice i zaštitna krema). Najčešće su na šakama i prstima. Koža je suva, zadebljala, pojačan je kožni crtež, ljušti se i puca pa nastaju bolne pukotine (ragade), hiperpigmentacija. Može biti izraženo i blaže crvenilo, ali znakova upale nema osim ako ne dođe do sekundarne infekcije.
Dijagnoza
Dijagnozu je lako postaviti na osnovi podataka o kontaktu s jakim iritansom. Eventualno je potrebno isključiti gljivičnu ili bakterijsku infekciju. Epikutani (kožni) testovi su negativni.
Lečenje
U lečenju akutnog oblika uklanja se štetna noksa i aplikuju kortikosteroidi i/ili lokalni antibiotici, zavisno od intenziteta simptoma. Preporučuje se pranje kože zamenama za sapun i upotreba preparata za neutralnu negu kako bi se što pre oporavio površinski sloj kože. Antihistaminici se daju samo simptomatski u slučaju jačeg svraba.Terapija hroničnog oblika je slična onoj navedenoj u akutnoj fazi, daju se kortikosteroidi u obliku masti, neekada kombinacije s antibiotikom ili antimikotikom, a i salicilnom kiselinom kako bi se izljuštila suva koža. Na raspukline se može staviti antibiotska mast. Nakon što se promene smire, nastavlja se trajna nega kože koja je zbog gubitka prirodnih zaštitnih faktora od velike važnosti.
Neophodno je izbegavati (na poslu i u kući) svaku iritaciju ili kvašenje kože, raditi u pamučnim i gumenim rukavicama.
Kod koga da zakažem dermatološki pregled?
