Hromomikoza

Hromomikoza je hronična gljivična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se najčešće javlja posle traume kože.

Postoji više vrsta gljivica koje mogu da uzrokuju hromomikozu. Zajedničko za sve uzročnike jeste mrka prebojenost gljivica. Mogući uzročnici su Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, Fonsecaea compacta . Gljivice ulaze u organizam na mestima traume na koži, pa su tako infekciji često izloženi poljoprivrdnici koji nekada idu bosi po tlu koje sadrži navedene uzročnike i dolaze u kontakt sa ivericom drveća i trnjem.

Promena na koži se polako razvija na mestu prethodne traume, razvijaju se male, izdignute papule iz kojih se vremeno razvijaju ili plakovi ili noduli. Najčešća lokalizacija promena jesu donji ekstremiteti i to stopala, zatim dlanovi, ruke, glutealna regija, a znatno ređe uši, lice i grudi. Noduli (čvor) polako rastu i površina im je verukozna . Kada nodularne lezije dominiraju promene dobijaju izgled karfiola. U mnogim slučajevima centralni delovi promene zaceljuju i posle toga ostaju bledo prebojeni ožiljci. Plakovi se šire po periferiji, sa uzdignutim su ivicama i u centru ostaje žuto prebojen ožiljak. Na površini i plakova i nodula se mogu pojaviti crne tačke  ili nekada ulceracije mogu biti ispunjene hemopurulentnim sadržajem. U nekim slučajevima postoji, limfogena i hematogena diseminacija pa promene nastaju i udaljeno od primarne lezije.

Česte su sekundarne bakterijske infekcije, koje vode u limfedem i elefantijazu. Kod dugotrajne bolesti, mogu se naći promene u različitim stadijumima. Prognoza je dobra, jer najčešće infekcija ostaje lokalizovana, mada je kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom moguća hematološka diseminacija, a veoma retko može da se razvije i skvamocelularni karcinom kože.

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije promena i kulture i patohistološkog nalaza, kao i na osnovu seroloških testova.

Rani stadijumi se tretiraju hirurški, krioterapijom i antigljivičnim preparatma. Od antigljivičnih lekova primenjuju se terbinafin, tiabendazol. Fluorocitozin, itrakonazol ili amfotericin B.

• Dr Nebojša Krstić,
• Dr Đorđe Krstić,
• Dr Predrag Majcan,
• Dr Ljiljana Medenica,
• Dr Vesna Miličić,
• Dr Biljana Mitić Krstić,
• Dr Gordana Savčić,
• Dr Snežana Smiljanić,
• Dr Matilda Čeke.