Bromhidroza označava pojavu znoja neprijatnog mirisa. Postoji mišljenje da je neprijatan miris uzrokovan posebnom supstancom, tzv. feromonom, koga pod uticajem androgenih hormona izlučuju apokrine žlezde. Neprijatan miris znoja može da potiče i od bakterijske razgradnje znoja. Involucijom apokrinih žlezda bromhidroza postaje sve slabija i konačno iščezava. Za uklanjanje neugodnog mirisa prvenstveno je potrebno održavanje higijene, a dolazi u obzir i primena antimikrobnih dezedoranasa.
Hromhidroza predstavlja pojavu obojenog znoja. Znoj može biti plavičast, žućkast, zelen ili crn. Promenjena boja znoja može biti posledica prisutnosti posebnog pigmenta (lipofuscinske grupe) koja se stvara u apokrinim žlezdama, ali i pirimese krvi i produkata njene razgradnje, što se ponekad zapaža za vreme menstruacije. Ova bolest je uglavnom bezazlena. Terapija ne postoji.
Morbus Fox - Fordyce je oboljenje apokrinih žlezda koje se javlja uglavnom kod mlađih žena. Reč je o hroničnoj papuloznoj dermatozi. Na mestima na kojima ima najviše apokrinih žlezda: pazušne jame, periumbilikalna, anogenitalna i presternalna regija, vide se sitne (do veličine zrna prosa) papule, beličastožućkaste boje, koničnog oblika. Obično je prisutan svrab, pa se usled češanja može pojaviti lihenifikacija. Promene se najčešće javljaju u vreme puberteta, a iščezavaju posle menopauze. Primenjuju se kontraceptivi i cipoteron acetat. Lečenje može da se pokuša i rastvorom klindamicina, tretinoinom ili kortikosteroidima. Elektrodesikacijom mogu da se tretiraju pojedinačne promene.
Hromhidroza predstavlja pojavu obojenog znoja. Znoj može biti plavičast, žućkast, zelen ili crn. Promenjena boja znoja može biti posledica prisutnosti posebnog pigmenta (lipofuscinske grupe) koja se stvara u apokrinim žlezdama, ali i pirimese krvi i produkata njene razgradnje, što se ponekad zapaža za vreme menstruacije. Ova bolest je uglavnom bezazlena. Terapija ne postoji.
Morbus Fox - Fordyce je oboljenje apokrinih žlezda koje se javlja uglavnom kod mlađih žena. Reč je o hroničnoj papuloznoj dermatozi. Na mestima na kojima ima najviše apokrinih žlezda: pazušne jame, periumbilikalna, anogenitalna i presternalna regija, vide se sitne (do veličine zrna prosa) papule, beličastožućkaste boje, koničnog oblika. Obično je prisutan svrab, pa se usled češanja može pojaviti lihenifikacija. Promene se najčešće javljaju u vreme puberteta, a iščezavaju posle menopauze. Primenjuju se kontraceptivi i cipoteron acetat. Lečenje može da se pokuša i rastvorom klindamicina, tretinoinom ili kortikosteroidima. Elektrodesikacijom mogu da se tretiraju pojedinačne promene.
Kod koga da zakažem dermatološki pregled?
Povezani tekstovi:
Neki od faktora koji mogu biti uzrok atopijskog dermatitisa...
Bezopasni mladež i opasni melanom nisu srodni. Boja im je če...
Supurativni hidradenitis (SH), oboljenje poznato i pod naziv...
Juvenilni dermatomiozitis je zapaljensko oboljenje mišića, k...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde