Zavisnost podrazumeva nesavladivu želju za drogom, jaku želju za nabavljanjem i uzimanjem droge po svaku cenu, sklonost povećavanju doze droge kako zavisnost duže traje. Zavisnost osim opasnosti za zavisnika nosi opasnost i za porodicu i celu društvenu zajednicu. Zavisnost može biti psihička, fizička ili kombinovana.
Fizička zavisnost podrazumeva promene u funkcionisanju organizma koje nastaju usled dugotrajnog konzumiranja droga. Te se promene nakon prestanka uzimanja droge karakterišu raznolikim simptomima, zavisno od sredstva koje je izazvalo zavisnost. Organizam fizički zavisnog čoveka održava tu novu ravnotežu jedino ako je droga stalno prisutna.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kome osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.
Tolerancija na droge je stanje u kome organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu.
Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se javljaju nakon prestanka uzimanja droge.
Širenje zloupotrebe droge može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala i povećanjem proizvodnje i ponude; promene kvalitete života i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.
Pojava zloupotrebe droga je usko vezana za adolescenciju od 13. do 21.godine života. Adolescencija je burno razdoblje odrastanja i sazrevanja mlade osobe koja je još uvek u potrazi za svojim identitetom, sklona dokazivanju i sa jasnom potrebom odmicanja od uticaja roditelja i drugih osoba koje učestvuju u njenom vaspitanju. Mladi su u razdoblju adolescencije često nesigurni, skloni popuštanju pritiscima svojih vršnjaka, i kao takvi su najzanimljiviji onima koji dobro zarađuju od prodaje droge.
Podela na lake i teške droge predstavlja podelu psihoaktivnih droga. Ova razlika se pravi kako u nezvaničnom govoru, tako i u zakonodavstvu određenih država. Pojam teške droge se koristi za droge koje stvaraju fizičku zavisnost, dok se pojam lake droge koristi za one droge koje izazivaju blagu psihološku zavisnost ili je ne izazivaju uopšte.
Ova kategorizacija je često subjektivna, društveno i kulturno uslovljena za svaku drogu. Zavisno od konteksta, određena droga se može kategorizovati na više različitih načina.
Primeri teških droga su heroin, morfijum, kokain i metamfetamin. Alkohol i nikotin se takođe svrstavaju u teške droge zbog toga što izazivaju zavisnost i opasne su po zdravlje. Droge u ovoj grupi se najčešće opisuju time što izazivaju fizičku zavisnost, postoji veća mogućnost predoziranja, i nose brojne zdravstvene rizike, uključujući smrt.
Primeri lakih droga su kanabis, meskalin, psilocibin i LSD. Pojam lakih droga se najčešće upotrebljava i za indijsku konoplju (marihuanu ili hašiš) jer nije povezana sa smrtnim slučajevima, niti kriminalom i nasiljem među korisnicima, niti postoje dokazi da izaziva fizičku zavisnost.
Prvi korak u lečenju je detoksikacija uz pomoć lekova ili bez njih ako nije reč o zavisniku. Samo je za mali broj slučajeva moguće osigurati poseban bolnički tretman, pa većina zavisnika prolazi kroz ambulantno lečenje. Ali, lečenje ne prestaje odvikavanjem, već proces traje najmanje dve godine. Ipak, postoji mogućnost da se zavisnik nakon nekog vremena ponovo vrati drogi. Najveći problem je u nedostatku bolničkih i vanbolničkih sredstava.
Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Metadon je sintetski narkotički analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i postiže efekat 4 mg morfina. Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.
Metadonom se ne leči narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je u stvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu metadona koja održava normalno stanje i metabolički balans. Metadon "skida" sa heroina zbog toga što je apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.
Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.
Sam metadon izaziva zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba smanjivati postupno.
Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.
Fizička zavisnost podrazumeva promene u funkcionisanju organizma koje nastaju usled dugotrajnog konzumiranja droga. Te se promene nakon prestanka uzimanja droge karakterišu raznolikim simptomima, zavisno od sredstva koje je izazvalo zavisnost. Organizam fizički zavisnog čoveka održava tu novu ravnotežu jedino ako je droga stalno prisutna.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kome osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.
Tolerancija na droge je stanje u kome organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu.
Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se javljaju nakon prestanka uzimanja droge.
Širenje zloupotrebe droge može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala i povećanjem proizvodnje i ponude; promene kvalitete života i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.
Pojava zloupotrebe droga je usko vezana za adolescenciju od 13. do 21.godine života. Adolescencija je burno razdoblje odrastanja i sazrevanja mlade osobe koja je još uvek u potrazi za svojim identitetom, sklona dokazivanju i sa jasnom potrebom odmicanja od uticaja roditelja i drugih osoba koje učestvuju u njenom vaspitanju. Mladi su u razdoblju adolescencije često nesigurni, skloni popuštanju pritiscima svojih vršnjaka, i kao takvi su najzanimljiviji onima koji dobro zarađuju od prodaje droge.
Podela na lake i teške droge predstavlja podelu psihoaktivnih droga. Ova razlika se pravi kako u nezvaničnom govoru, tako i u zakonodavstvu određenih država. Pojam teške droge se koristi za droge koje stvaraju fizičku zavisnost, dok se pojam lake droge koristi za one droge koje izazivaju blagu psihološku zavisnost ili je ne izazivaju uopšte.
Ova kategorizacija je često subjektivna, društveno i kulturno uslovljena za svaku drogu. Zavisno od konteksta, određena droga se može kategorizovati na više različitih načina.
Primeri teških droga su heroin, morfijum, kokain i metamfetamin. Alkohol i nikotin se takođe svrstavaju u teške droge zbog toga što izazivaju zavisnost i opasne su po zdravlje. Droge u ovoj grupi se najčešće opisuju time što izazivaju fizičku zavisnost, postoji veća mogućnost predoziranja, i nose brojne zdravstvene rizike, uključujući smrt.
Primeri lakih droga su kanabis, meskalin, psilocibin i LSD. Pojam lakih droga se najčešće upotrebljava i za indijsku konoplju (marihuanu ili hašiš) jer nije povezana sa smrtnim slučajevima, niti kriminalom i nasiljem među korisnicima, niti postoje dokazi da izaziva fizičku zavisnost.
Prvi korak u lečenju je detoksikacija uz pomoć lekova ili bez njih ako nije reč o zavisniku. Samo je za mali broj slučajeva moguće osigurati poseban bolnički tretman, pa većina zavisnika prolazi kroz ambulantno lečenje. Ali, lečenje ne prestaje odvikavanjem, već proces traje najmanje dve godine. Ipak, postoji mogućnost da se zavisnik nakon nekog vremena ponovo vrati drogi. Najveći problem je u nedostatku bolničkih i vanbolničkih sredstava.
Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Metadon je sintetski narkotički analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i postiže efekat 4 mg morfina. Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.
Metadonom se ne leči narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je u stvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu metadona koja održava normalno stanje i metabolički balans. Metadon "skida" sa heroina zbog toga što je apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.
Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.
Sam metadon izaziva zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba smanjivati postupno.
Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.
Registrovani lekovi
- metadon – METADON (Hemofarm Srbija), METADON ALKALOID (Alkaloid Makedonija).
Povezani tekstovi:
Crevna flora je podložna čestim promenama, i na nju utiču br...
Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proli...
Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu...
Jedini predstavnik depolarizirujućih miorelaksansa je suksam...
Odmah na početku, moraš da sa sobom rešiš HOĆES DA ŽIVIŠ ILI NE i kraj. Moraš stisnuti zube u početku je naravno konfuzija, kako ću, šta ću VERUJTE LJUDI U SEBE postoje mnogo gore stvari. Ja sam uspeo 2015. godine ovako: Odjednom, brzo ne može - postepeno sve u životu može. Disciplina, vera, piramidalno-postepeno iskreni smanjivanje na čemu god da si. Kada dođe taj monimum, proredite ga na uzimanje na 2 do 3 dana. Uz sve to od početka sedativi 10 mg Bens, 1/4 Rivotrila. Posle nedelju dana prestaješ uzimanje opojata na kome si i nastavljaš terapiju sedativa sa smanjivanjem uz 2 Diklofena duo sa kafom umesto trodona. Tako još nedelju dana i postepeno počinješ to smanjivati po potrebi ali iskreno po potrebi i prekidaš. Posle toga samo fizički umor, trening i trening, kroz par dana videćeš rezultat podići će te psihički i ojačati fizički. Neverovatno dobar osećaj, euforija će krenuti ma ceo ćeš profunkcionisati. Naći posao, promeniti društvo, baš izbegavati staru ekipu baš baš i verujte u sebe sve se može. Mora se stvoriti sebi drugi krug prijatelja, ne brinite se, steći ćete ih da li na poslu, da li na treningu. Malo po malo, ali zdravi iskreni su to ljudi, a ne ovi zbog čega si sada u problemu 2 prijatelja, 2 pa polako, bolje nego gomila parazita kojma svaki dan isti. Moraš sam da veruješ i stigneš do ovog cilja, verujte može i ne boli, budite hrabri, lepši je mnogo život i rezultat... Pozdrav, MOŽE SE.
Godine 2009. mene su "uvukli" u Metadonski program! Pitao sam tada kako ću uopšte da pijem Met do kraja života i čemu to sve vodi?Medicinska sestra mi je tada rekla "Zamisli kako šećeraši celog života ubacuju insulin u organizam" na šta sam se skamenio! Mnogo toga sam pokušavao ali sve je bilo bezuspešno! Ja sada imam 45 godina, žestoko sam navučen na Metadon i uopšte ne znam kako da Met prestanem da pijem ili ga svedem na neku prihvatljiviju dozu!? Molim vas odgovorite mi... Dobri ljudi pomozite mi, jer ne znam kako sebi da pomognem. Unapred sam zahvalan.
Uzeo sam Bup, sad treba da uzmem Nalorex. Kakvo je Vaše mislljenje?
Pozdrav vec pola godine sam na speedu najduže sam uspeo 12 dana da izdrzim pa onda sedmicu ali se opet vracam tim jadima.Postoji li kakva mogućnost da se krize ublaže i da se nikad vise ne vrati tome, posto mene brine psihička kriza i depresija
LJUDI, BRZO SKIDANJE NE POSTOJI. U svim klinikama i najboljim, uz svu moguću njegu od 14-21 dan košta 6300 e. Potrebna nam je VOLJA. mene bolovi toliko ni ne interesuju. Meni je psiha problem. Na 6mg buprenorfina sam. Spustim se na 1mg kuliram nekako 1 mjesec. Čim spustim na 0.5 nastaje pakao. Izdržim dan-dva,ne više. NE ZNAM , NISAM PAMETAN. Sigurno da bi KO IMA LOVU to sa klinikama pomoglo. Mislim da bi psiha nakon kvalitetnog detoxa u nekoj klinici gdje podrazumjevam i masaže i medicinski san i svu njegu bila blaža, manje bi crv radio. ALI opet znači treba neki medikament,neki psihostabilizator kako kažu ti iz klinika. Opet ostaješ na nekim tabletama. Niko ne liječi OSIM KOMUNA i onda volja. Meni je pomogla komun Marjanovac,u Laktašima kod Banjaluke. Nakon godinu dana bio sam ko nov. ALI nije psiha i nisam imao više volju da učestvujem u programu , da radim bilo šta. Tako me crv uhvatio. IPAK sm bio čist 3-4 mjeseca nakon komune. Ali neće niko da me zaposli, dosada izjeda i odem na terapiju bupom. Znam da nalokson NIKAD ne bi stavio u sebe. Nemojte se zavaravati brzim skidanjem - to je nemoguća misija jer PSIHA JE ČUDO. NEGO, ako neko sazna za neke biljke kao što je iđirot (korjen iđirota) ili nešto na potpuno prirodnoj bazi a da pomaže neka mi javi. U prirodi je spas vjerujte mi. Moj mail je : krsticvanja78@gmail.com tu javite za biljke koje su antidepresivi i koje blokiraju psihičku krizu od opojnih droga ili je ublažuju. Znam da postoji i biljka VERAM (antidepresiv) , nekad je popijem. SREĆNO VAM SVIMA , pozdrav iz Banjaluke ✊
Molim vas postojili ikakva sansa da bi mogo kod vas da se skidam sa medadona momentalno zivim u CH a is Skoplja sam i kakav je tretman skidajna i kako ide sa placajnem ako se radi u makedoniju
Policija mi bila u kontrolu (pretres)skidam se sa bupromorfina pomoću trodona oduzeli mi svu terapiju do prvoga sledećeg meseca samo zato što nisam imao izveštaj lekara izgubio ga kako da povratim od policije moju medikaciju(lekar ne sme da mi prepiše)
Petre bojim se da ne postoji lek za brzo skidanje sa buprenorfina. Zapravo jako tesko se skinuti sa buprenorfina. Moje iskustvo pokazuje da kriza moze potrajati i vise od mesec dana.
Koji lekovi sem metadona I Buprenorfina, se koriste za brzo skidanje od Buprenorfina?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Knjige
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke