Hipoglikemija

Hipoglikemija je stanje koje se ne sme ignorisati. Čak i samo jedan nagli pad šećera u krvi može da izazove moždani pa i srčani udar. Više o ovom stanju govorila je Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Kliničkog centra Srbije. 

Šta je hipoglikemija?

Prof. dr Katarina Lalić: Hipoglikemija predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi i suprotno od povišenog nivoa šećera u krvi, što je najčešća manifestacija u dijabetesu, hipoglikemije predstavljaju jako niske vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao vrednosti šećera manje od, da uzmem neku brojku koja je jednostavna, manje od 3 mm na litar, znači tri te jedinice kojima se meri šećer u krvi.  Hipoglikemije ili nizak nivo šećera u krvi su jako česte, posebno kod pacijenata sa dijabetesom i predstavljaju komplikaciju najčešće insulinske terapije. Shodno tome, javljaju se najčešće kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, mada uopšte nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje svoje osnovne bolesti, odnosno dijabetesa. 

Koji su simptomi hipoglikemije? 

Prof. dr Katarina Lalić: Veliki broj pacijenata često čak ni ne prepozna simptome hipoglikemije ili nije upućen da to može biti komplikacija dijabetesa i nije dovoljno edukovan na tu temu. Stoga, vrlo je važno reći koji su simptomi hipoglikemije. 

Najčešći simptomi su nešto što predstavlja, nešto što pacijenti osete, osete i osobe koje nemaju dijabetes, a to je jaka glad, recimo, zatim počinje opšte loše stanje, malaksalost, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuznost, nerazumljivost, nekada ne mogu da izgovore rečenicu do kraja, ne mogu da misle dovoljno, smetnje u pamćenju, kratkom onom brzom pamćenju, pa sve do gubitka svesti i to su teške hipoglikemije. 

Jako je važno na svakoj kontroli evaluirati, znači videti sa pacijentom da li je imao u proteklom periodu hipoglikemije, objasniti pacijentu šta su to hipoglikemije i sa druge strane objasniti da se ne može samo oslanjati na osećaj da li je imao hipoglikemiju ili ne, nego je vrlo važna i samokontrola, znači merenje nivoa šećera u krvi.

Koji su uzroci hipoglikemije?

Prof. dr Katarina Lalić: Najčešći uzrok u pacijenata sa dijabetesom jeste ili prevelika doza insulina ili vrsta insulina koju pacijent prima, zatim nedovoljan obrok koji je pacijent uzeo za tu količinu insulina koju dobija ili neka neplanirana fizička aktivnost kojom se u suštini potroši šećer, jer mišići za svoj rad troše samo šećer.  

Hipoglikemije se javljaju i kod osoba koje nemaju dijabetes. Koji je najčešći razlog? Najčešći razlog su te takozvane “reaktivne hipoglikemije”, odnosno pacijenti koji baziraju svoju ishranu samo na slatkišima. To su najčešće mlađe osobe, mršave, koje onda imaju hipoglikemije zato što na neki način stalno stimulišu svoj pankreas da luči insulin jer ga stalno opterećuju velikim količinama slatkiša.  

Slična situacija dešava se i kod gojaznih osoba koje takođe unose veću količinu hrane nego što je potrebna pa se pankreas na neki način bori i pokušava da izreguliše nivo šećera u krvi lučeći veliku količinu insulina.  

Dakle, oba ekstrema mogu se manifestovati hipoglikemijama. U oba slučaja promena načina ishrane je osnovni način regulisanja toga. Retko će pacijenti imati hipoglikemije zbog tumorskih promena na pankreasu koji onda luči povećanu količinu insulina i to su ozbiljne stvari i zahtevaju detaljnije ispitivanje. Svaka hipoglikemija zahteva detaljnije ispitivanje.   

O učestalosti pojave hipoglikemije kod dijabetičara  

Prof. dr Katarina Lalić: Istraživanja pokazuju, u poslednje vreme naročito, da hipoglikemije uopšte nisu retke. Pokazalo se da je čak 98% pacijanta koji su na inslulinu sa tipom 1 dijabetesa imalo neko iskustvo sa hipoglikemijom.

Sa druge strane veliki procenat pacijenata, posebno sa tipom 2 dijabetesa koji su na tabletama nova stanja nisu prepoznali kao hipoglikemiju već misle da se samo loše osećaju, nemaju svest o tome da je hipoglikemija. 

Kod osoba koje imaju tip 1 dijabetesa i koje su na insulinu, četiri do osam tih epizoda se dešava mesečno, što uopšte nije malo, praktično jednom nedeljno. Pacijenti sa tipom 2 dijabetesa koji su na tabletama ili na dugodelujućim preparatima insulina imaju ređe hipoglikemiju, ali tri do četiri puta može da se desi da imaju hipoglikemiju.    

Koliko je to važno govori podatak u stvari da to snažno i poskupljuje terapiju obolelog od dijabetesa, ali sa druge strane strašno remeti kvalitet života i dovodi do komplikacija dijabetesa i pravi jedan začarani u stvari krug. U tom smislu je jako važno prepoznati hipoglikemije, na vreme reagovati, promeniti insulin, izvući se iz onoga što mi zovemo inercija, inercija i doktora i pacijenta, o promeni terapije, pre svega savremenim vrstama insulina ili izmenu edukovanja, reedukovanja pacijenta, savete o ishrani, o fizičkoj aktivnosti, usklađivanje sa načinom davanja insulina i slično.   

O samopomoći u stanju hipoglikemije

Prof. dr Katarina Lalić: Kada dođe do hipoglikemije ukoliko je pacijent svestan osnovno je da se unese jedna količina slatkiša ili ugljenih hidrata da bi se podigao nivo šećera u krvi brzo. Kako to uraditi? Kašičica meda, 15 grama kažu ugljenih hidrata, znači nekog šećera, soka ili nekog brzo koncentrovanog slatkiša koji će brzo da podigne šećer.

U apotekama ili bolje snadbevenim samoposlugama može se naći koncentrovani šećer koji je glukoza u tabletama ili u tečnom stanju koji pacijenti koji su na insulinu mogu da nose sa sobom da, u slučaju da su na ulici gde ne mogu brzo naći rešenje uvek imaju glukozu sa sobom.

Problem kod hipoglikemija jeste kada se javlja gubitak svesti. To su ozbiljne hipoglikemije i tu se naravno pacijentu ne može ništa stavljati u usta. U tom slučaju mora da reaguje hitna pomoć i glukoza mora da se da venski. To su ozbiljna stanja koja zahtevaju i hospitalizaciju.

Prevencija 

Prof. dr Katarina Lalić: Da bi prevenirali hipoglikemije kod obolelog od dijabetesa, nama je cilj naravno da se one što manje i što ređe javljaju, osnovno je da pacijent sprovodi samokontrolu, često merenje nivoa šećera u krvi i usklađivanje nivoa šećera u krvi sa postojećom terapijom, u ovom slučaju najčešće insulinskom terapijom.  

Vrsta insulina je takođe veoma važna. Prepoznato je da su hipoglikemije jedan od najčešćih razloga loše glikoregulacije i komplikacija dijabetesa pa su u poslednje vreme i poslednjih godina razvijene potpuno nove formule insulina koje obezbeđuju ravnomernost delovanja i približnije su onome kako se insulin zaista luči u organizmu, znači ne prave hipoglikemiju, obezbeđuju pacijentu jedan relaksiraniji način života i jednu bezbednost, pre svega, zbog hipoglikemije.

Na koji način osobe koje nisu obolele od dijabetesa mogu sprečiti pad šećera u krvi?

Prof. dr Katarina Lalić: Prvenstveno pravilnom ishranom, znači eliminacijom koncentrovanih slatkiša iz ishrane i da ne baziraju svoju ishranu na koncentrovanim slatkišima. To podrazumeva češće manje obroke, obavezno da se doručkuje kad se izlazi iz kuće, da ima ručak, da imaju užinu, da imaju večeru iza toga, znači da se eliminišu koncentrovani slatkiši i da se na taj način reguliše i telesna težina, da ne budu ni gojazni ni previše mršavi. 

Koje su posledice koje na nas ostavlja hipoglikemija?

Prof. dr Katarina Lalić: Samo jedna hipoglikemija je dovoljna da se ošteti mozak. Mozak, odnosno centralni nervni sistem, najviše trpi u uslovima hipoglikemije.  

Mozak za svoj rad funckioniše i koristi samo šećer, samo glukozu. Prema tome, ako nema glukoze u krvi, ako nema šećera u krvi, prvo što će da trpi je mozak. Stalne ponavljane hipoglikemije mogu da oštete kognitivnu funkciju, da ne kažem intelekt, samog pacijenta, da oštete kognitivnu funkciju tj. pamćenje, da dovode često do gubitka svesti, važni su i efekti koje može da ima na srce, pogotovo kod pacijenata koji već imaju neko oštećenje prethodno srčanog mišića ili neku srčanu bolest. 

U uslovima hipoglikemije kod tih pacijenata dolazi do aritmija, pojačanog rada, ubrzanog rada srca pa nije tako retko da hipoglikemija može izazvati čak i srčani udar. Prema tome, komplikacije same hipoglikemije su jako velike i mogu ostaviti dubokog traga na zdravlje pacijenta.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Kratzi 05.09.2022

    Lepo objašnjeni uzroci, ali manjkaju saveti kako lečiti, saveti o ishrani jer do lekara je teško doći, a privatni su skupi. Hvala!


  2. Vesna Mladenovic 14.03.2022

    Imam 59 godina, od puberteta sam se onesvescivala u guzvi, kada je toplo I nema vazduha. Imala sam jako nizak pritisak 90/50, broj otkucaja srca 55. Od pre par meseci imam glavobolje, ustanovilo se da mi je sada pritisak 115/65, najvisi 145/8, broj otkucaja srca od 60 do 84. Ugojila sam se nakon menopauz vis od 10 kilograma. Jedem slatkise I manje sam aktivna. Ucestalija su stanja nescestice, drhtavice, a najcesce kad mi je vruce. Inace se intenzivno preznojavam, posebno po glavi.Hormoni stitne zlezde su u granicma normale, secer u krvi je blizu gornje granice. Od mladosti imam I problem sa zeludcem, dijagnostikovan gastritis atroficni , imam I dve kile zeludacne. Molim Vas recite mi sta bi trebalo od analiza da uradim da resavam ovo stanje, porodicna anamneza je,oba roditelja imala mozdani udar. Havala! Srdacno, Vesna Mladenovic


  3. Aleksandar dr. Laluja 23.02.2022

    Imam 71g. i uprskos tome prepešačim dnevno po 10 i više km. Kad su počeli hladni i vetroviti dani onda sam smanjio na pola sata brzog pešačenja -bez ikakvih napora i problema. Od kad sam totalno prestao sa šetnjom, noću me stalno budi nagon na mokrenje-ali to ide čak i do 2 litre za jednu noć. Preko dana nemam nikakvih problema. danas smo u Ambulanti izmerili šećer - bilo je 4,7 m.mol"lit.Mislio sam da će mi biti visok nivo šećera, međutim , ispada da je NIZAK..,.,ja sam Stomatolog, a kolega mi je rekao da je to "zasad UREDU". PITAM SE, ODAKLE OVOLIKA KOLIČINA NOĆNOG URINA ? (ovo traje već oko nedelju dana). Moram dodati da sam svakodnevno konzumirao alkohol (oko 4dl.)do ručka- a posle - NIŠTA. kAD SAM PROMENIO SNABDEVAČA -KOJI JE IMAO ZNATNO JAČU RAKIJU, od tog momenta mi počinje ova POLAKISURIJA....,Moram da pitam Vas, jer mi ovde niko neće dati adekvatan odgovor !?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde