Sleep medicina - medicina koja izučava poremećaje normalnog toka spavanja

I u svetskim razmerama mlada grana medicine, "sleep medicine" na velika vrata ulazi u Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Nedavno je pionirske korake sleep medicine u našoj zemlji upotpunio doc. dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta, je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lečenjaporemećaja sna.

Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici od pre godinu dana bavi se dijagnostikom i lečenjem sleep apnee, uz saradnju sa dr Sinišom Trbovićem iz Amerike koji je specijalista i doktor medicinskih nauka iz oblasti sleep medicine. On je proveo tri meseca na Institutu i  preneo svoja iskustva iz sleep medicine dr sc. med Ivanu Kopitoviću. Ostali su u kontaktu putem savremenih sredstava komunikacije, tako da se svaki složeniji slučaj zajednički razmatra, a dr Trbović često angažuje i kolege iz Bostonske bolnice gde je zaposlen u konzilijum za analizu.

  • Poznato je da fiziološki trećinu života provedemo spavajući i veoma je značajno analizirati šta se dešava sa organizmom tokom sna, odnosno da li kompleksna slika moždane aktivnosti koja je još kompleksnija u snu nego na javi, ima normalan tok. Sa time su povezane i brojne složene funkcije svih organskih sistema jer organizam se spavanjem priprema, odmara za novo dnevno funkcionisanje – objašnjava naš sagovornik mlad i perspektivan stručnjak dr sc. med Ivan Kopitović.
  • Ako nemamo normalan okrepljujući san, nećemo biti dovoljno budni i koncentrisani tokom dana, a takođe ni svi ostali organi neće optimalno funkcionisati. To nam remeti kvalitet života ali takođe utiče na opšte zdravstveno stanje, jer "loše spavanje" nakon dužeg vremena oštećuje mnoge organe; srce i krvne sudove, pluća, mozak, remeti nivo šećera i masnoća u krvi, dovodi do impotencije i pogoršava već postojeće bolesti kod posmatrane osobe, otežavajući njihovo lečenje.
  • Najčešći iz palete od 83 do sada definisana poremećaja sna čini tzv. sleep apnea (periodični prestanak disanja tokom noći). Bolesnici koji pate od "sleep apnee" obično su gojaznije osobe koje hrču (mada hrkanje samo po sebi ne znači postojanje "sleep apnee"), često se bude noću zacenjeni, kašlju, nemirno spavaju, supružnici redovno navode da nakon perioda intenzivnog hrkanja nastupa "apsolutna tišina" koja ukazuje na prestanak disanja, odnosno zatvaranje prolaska vazduha kroz ždrelo. Ponekad ih bračni partner panično budi ako se sami brzo ne "trgnu". Ove osobe su preko dana pospane, bezvoljne, često dremaju na poslu pa i na javnim mestima ako duže sede, a naročito je opasno što zadremaju pri dužoj monotonoj vožnji čak i u ulozi vozača!
  • Dokazano je – ističe dr Kopitović - da "sleep apnea" drastično smanjuje radnu koncentraciju pojedinca, što je naročito opasno kod profesionalnih vozača, radnika na opasnim mestima i velikoj visini jer može izazvati tragične incidente. Posebna priča su loše cost-benefit i cost-effectivness tj. analize njihovog radnog učinka. Sve to pokazuje da je i sa aspekta zdravlja pojedinca i šireg društvenog aspekta neophodno tretirati "sleep apneu" kao ozbiljnu bolest na koju treba misliti kod osoba sa tipičnim simptomima i kandidate uputiti na ispitivanje, jer je uspešno lečenje u velikom broju slučajeva moguće.
  • Odeljenje za patofiziologiju sna je namenski građeno poštujući najrigoroznije kriterijume vrhunskih "sleep" centara u svetu, gde je od planiranja do realizacije svaka etapa detaljno pripremljena, jer nameravamo da postanemo regionalni "sleep" centar.
  • U okviru odeljenja postoje specijalne sobe za monitoring spavanja pod video nadzorom, gde se pacijentu priključuju na telo elektrode koje mere razne vitalne parametre, od disanja preko rada srca, moždane aktivnosti, aktivnosti mišića, pomeranja grudnog koša i stomaka, koncentracije kiseonika u krvi, sve potpuno bezbolno i neinvazivno (tzv. polisomnografija). Polisomnografski zapis se nakon spavanja kompjuterski analizira i odmah se postavlja dijagnoza i pacijent usmerava na adekvatan tretman. Danas je najefikasnije istovremeno i najoptimalnije sredstvo za lečenje "sleep apnee" upotreba tzv. CPAP aparata koji ne dozvoljava da dođe do apnee odnosno zatvaranja gornjeg disajnog puta jer se pod pozitivnim pritiskom preko nosne maske ili običnog silikonskog dodatka za nozdrve ubacuje vazduh u disajne puteve i čuva ih od kolapsa.
  • Pravilno lečenje "sleep apnee" CPAP aparatom, omogućava prestanak često vrlo bučnog hrkanja i upadanja u krize disanja, a samim tim i obezbeđuje normalan i okrepljujući san, pri čemu je tokom dana osoba normalnog nivoa budnosti i koncentracije. Takođe, pridružene bolesti, naročito povišen krvni pritisak u značajnoj meri se redukuju i smanjuje se potreba za lekovima.
  • Pored toga, treba istaći da svi profesionalni vozači u Americi, kao i osobe na rizičnim radnim mestima moraju imati "sleep" studiju koja potvrđuje da ne postoji "sleep apnea" ili neki drugi poremećaj spavanja koji remeti budnost i pažnju. Slična mera se ubrzo očekuje i u zemljama Evropske unije.




Podeli tekst:

Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. biljana bukinac 26.06.2009

    Posle uradjene sleep studije potvrdjena mi dijagnoza sleep apnea. Pocela sam sa upotrebom cpap aparata pre dva meseca. Imam problema sa privikvanjem na masku. Suocavma se i sa psiholosko-socijalnim teskocama koje su posedica nedostatka podrske za ovu vrstu problema. Volela bih da razmenim iskustva ili dobijem neke savete. Pozdrav!


  2. Ra. 03.06.2008

    Red je da obavestim: Vise godina u Beogradu-Klinicki C. Srbije ,Institut za bolesti pluca i tuberkulozu ,Visegradska ulica , pod rukovodstvom Ass.dr sci.Dr Miodraga Vukcevic radi tim za polisomnografsko ispitivanje poremecaja sna.(godinama smo morali upucivati bolesnike van Srbije(najcesce u Madjarsku) na ova dosta skupa ispitivanja!).


  3. OLGICA 02.05.2008

    opis u vasem intervju mi je jako poznat jer moj suprug se tacno tako ponasa u snu, javljaju se prekidi disanja gde mene hvata panika i onda ga budim, u stanju je po 10,15 sekundi da ne dise, sada ima 49 god. a sa 33 god. je prelezao jak infarkt miokarda i odonda me strah ne napusta da ce u toku spavanja prestati da dise zauvek, i bojim se da ce jos vece posledice ostaviti na njegovo srce. pozdrav


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde