Da li su i koliko zaslađivači koji se koriste u proizvodnji hrane i pića bezbedni i korisni predmet je brojnih naučnih diskusija godinama unazad. Iako postoji jasna saglasnost među naučnicima o bezbednosti aspartama koji se koristi u našoj ishrani, o rezultatima poslednjih istraživanja govori nam
profesor fiziologije Mark Fantino, član Istraživačkog centra za studije i praćenje uslova života (CREDOC).
Preporučen dnevni unos zaslađivača iznosi 40 mg po kilogramu telesne težine osobe. Želeo bih takođe da istaknem da je navedena količina data u cilju predostrožnosti a ne kao granica posle koje zaslađivač postaje toksičan. Dakle, da bi dostigla maksimalnu preporučenu količinu aspartama koju konzumira, osoba telesne težine od 60 kg bi svakog dana svog života morala da konzumira do 20 limenki light gaziranih napitaka ili 280 zaslađivača.
Navešću i podatak, da je prosečno konzumiranje zaslađivača u Francuskoj 40 puta manje od prihvatljivog dnevnog unosa (PDU).
Evropski savet za bezbednost hrane (EFSA) je ispitao nedavne navode danskih istraživača o mogućem riziku od prevremenog porođaja i zaključio je da nije ustanovljena veza između unosa veštački zaslađenih bezalkoholnih napitaka i rizika od prevremenog porođaja. Treba da verujemo međunarodnim zdravstvenim institucijama koje godinama rade na ovoj temi: kad bi aspartam predstavljao i najmanji rizik, bio bi zabranjen.
DA LI ASPARTAM KOJI SE KORISTE U ISHRANI PREDSTAVLJAJU BILO KAKAV RIZIK PO ZDRAVLJE?
Pr. Fantino: Brojne procene i ponovljene procene koje su sprovele međunarodne zdravstvene institucije ukazuju na to da zaslađivači uključujući i aspartam ne nose nikakav rizik po zdravlje ako se koristi u skladu sa prihvatljivim dnevnim unosom (PDU).Preporučen dnevni unos zaslađivača iznosi 40 mg po kilogramu telesne težine osobe. Želeo bih takođe da istaknem da je navedena količina data u cilju predostrožnosti a ne kao granica posle koje zaslađivač postaje toksičan. Dakle, da bi dostigla maksimalnu preporučenu količinu aspartama koju konzumira, osoba telesne težine od 60 kg bi svakog dana svog života morala da konzumira do 20 limenki light gaziranih napitaka ili 280 zaslađivača.
Navešću i podatak, da je prosečno konzumiranje zaslađivača u Francuskoj 40 puta manje od prihvatljivog dnevnog unosa (PDU).
PREMA VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI JAKI ZASLAĐIVAČI PREDSTAVLJAJU PREDNOST U ISHRANI?
Pr. Fantino: Prema mom mišljenju, za one osobe koje vole ukus šećera a žele da izbegnu gojenje, konzumiranje ,,light’’ hrane i bezalkoholnih napitaka predstavlja dobru alternativu. Zamena napitaka i hrane koji su bogati šećerom, proizvodima koji sadrže jake zaslađivače može da dovede do smanjenja unosa kalorija i do 10 odsto.KAKAV UTICAJ KONZUMIRANJE ZASLAĐIVAČA IMA NA OSOBE BOLESNE OD DIJABETESA?
Pr. Fantino: Kod maloletnih dijabetičara, zaslađivači kao što je aspartam mogu da pomognu u umerenom unosu šećera radi bolje regulacije nivoa šećera u krvi. Kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 dolazi do ograničenja unosa kalorija i bolje kontrole telesne težine. Drugim rečima, ovi zaslađivači dijabetičarima omogućavaju da uživaju u slatkom ukusu, a ne utiču na nivo šećera u krvi niti izazivaju lučenje insulina.DA LI POSTOJI NEKO POSEBNO UPOZORENJE ZA TRUDNICE?
Pr. Fantino: Brojne studije o aspartamu sprovedene širom sveta (više od 200) u obzir uzimaju osetljive osobe kao što su trudnice. Nema dokaza o postojanju rizika od kancera ili deformiteta fetusa.Evropski savet za bezbednost hrane (EFSA) je ispitao nedavne navode danskih istraživača o mogućem riziku od prevremenog porođaja i zaključio je da nije ustanovljena veza između unosa veštački zaslađenih bezalkoholnih napitaka i rizika od prevremenog porođaja. Treba da verujemo međunarodnim zdravstvenim institucijama koje godinama rade na ovoj temi: kad bi aspartam predstavljao i najmanji rizik, bio bi zabranjen.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde