Preporuke za osobe sa dijabetesom tokom korona virusa

Pacijenti koju pate od dijabetesa (šećerne bolesti) predstavljaju jednu od najugroženijih grupa kada su u pitanju posledice zaraze korona virusom. Tim povodom, Dr Klara Lelik Tubić, endokrinolog, odgovarala je na najčešća pitanja pacijenata sa dijabetesom i ukazala na to kako se ponašati tokom pandemije i kako reagovati ukoliko dođe do zaraze koronom i posledičnih komplikacija.

Šta znači da su osobe sa dijabetesom rizična grupa za oboljevanje od korone?

Osobe koje imaju diabetes mellitus nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 nego opšta populacija, ističe dr Tubić. Međutim, zaraza korona virusom može izazvati teže simptome i komplikacije kod osoba obolelih od dijabetesa, a najviše kod onih koje imaju pridružene druge bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje nemaju komplikacije i čiji je nivo šećera u krvi dobro regulisan, nemaju veći rizik od razvoja težih oblika COVID-19 od opšte populacije. A šta predstavlja dobro regulisani dijabetes, dalje objašnjava dr Tubić:

To znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. 

Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su:

• šećera u krvi našte <7 mmol/L,
• šećera u krvi 2h nakon jela <9 mmol/L
• HbA1c, koji odražava prosečnu vrednost glikemije u plazmi tokom prethodna tri meseca <7%

Na pitanja pacijenata da li postoji razlika u riziku od komplikacija imeđu osoba sa dijabetesom tipa 1 i onih sa dijabetesom tipa 2, dr Tubić odgovara da u slučaju virusne infekcije kod dijabetesa tipa 1 postoji povećan rizik od dijabetesne ketoacidoze. 

Šta se događa kod osoba sa dijabetesom kada se zaraze virusom?

Kada se osoba zarazi virusom, dolazi do oslobađanja brojnih hormona koji učestvuju u odbrambenim mehanizmima tokom infekcije. Ovi hormoni mogu dovesti do dodatnog povišenja nivoa šećera u krvi i tada su potrebne veće doze insulina za korekciju glikoregulacije. Za osobe sa dijabetesom i najmanja infekcija može dovesti do hiperglikemija, koje, ako se na adekvatan način ne koriguju, mogu dovesti do akutnih komplikacija kao što su dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolarno neketogeno stanje, objašnjava dr Tubić. 

Koje su dodatne mere predostrožnosti koje treba da preduzmu pacijenti sa dijabetesom i njihove porodice? 

Osim toga, osobe sa dijabetesom bi, pored adekvatnih lekova, trebalo da imaju trake za merenje glukoze u krvi i trakice za merenje šećera i ketona u urinu, u slučaju loše kontrole glikemije, niskih ili visokih šećera u krvi. Takođe, potebno je imati i med, džem, zaslađeni sok ili druge oblike prostih šećera u slučaju niskih vrednosti šećera u krvi.

Dr Tubić ističe da bi pacijenti trebalo da paze i na znakove upozorenja za hitne slučajeve, kao što su: otežano disanje ili nedostatak daha, uporni bol ili pritisak u grudima, konfuzija, pojave plavih usana ili lica. 

Šta bi osobe koje imaju dijabetes trebalo da urade ukoliko imaju ili sumnjaju da imaju simptome infekcije COVID-19?

Poštujte preporuke koje je dalo Ministarstva zdravlja i ukoliko je moguće, kontaktirajte svog izabranog lekara pre odlaska u bolnicu. Svom lekaru kažite: koje simptome imate i koje su vrednosti šećera u krvi ili vrednosti ketona (ukoliko imate dostupne). Pridržavajte se saveta lekara u vezi postojeće ili nove terapije. Ostanite hidrirani i pri ruci imajte nezaslađena pića i hranu koje treba da uzimate u manjim porcijama, govori dr Tubić.

Šta raditi u slučaju da se osoba sa dijabetesom zarazi korona virusom?

U slučaju da se osoba sa dijabetesom zarazi, savetuje se:

• Nikada ne obustavljati terapiju insulinom. Nastaviti sa uobičajenom terapijom za dijabetes.
• Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 2-3h.
• Konzumirati dodatnu tečnost (bez kalorija) i nastaviti sa redovnim obrocima. Unositi dosta tečnosti – 120 do 180 ml na svakih 30 min u cilju prevencije dehidratacije.
• Proveravati svakodnevno telesnu težinu. Smanjenje telesne težine uprkos regularnoj ishrani može ukazati na prisustvo hiperglikemije.
• Proveravati nivo telesne temperature ujutru i uveče. Povišene vrednosti mogu biti znak infekcije.

Koje su preporuke za osobe sa tipom 1 dijabetesa tokom infekcije?

• Insulinska terapija ne sme biti obustavljena.
• Doza insulina najčešće moraju biti uvećana u odnosu na uobičajenu, iako pacijenti unose manje hrane. Postoji mogućnost potrebe za ekstra bolusom (brzodelujućim insulinom) u cilju sniženja glukoze u krvi.
• Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4h. Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi je od 6 do 10mmol/l.

Savet koji se lako pamti: sve vrednosti šećera u krvi moraju biti jednocifrene. U slučaju povišene vrednosti nivoa glukoze u krvi, postupati prema preporukama koje su date u lokalnim vodičima i smernicama.

• Unos veće količine nezaslađene tečnosti u cilju prevencije dehidratacije.
• Proveravati nivo glikemije i ketone (naročito ako je glikemija >15 mmol/l) na svaka 4h, u toku dana i noći. Ako je nivo ketona u krvi >3.0 mmol/l u bilo kom momentu, javiti se Hitnoj medicinskoj službi, radi eventualne intravenske primene insulina i rehidratacije.

Koje su preporuke za osobe sa tipom 2 dijabetesa?

Potreban je oprez u slučaju postojanja sledećih simptoma koji se ispoljavaju u prisustvu povišenih vrednosti nivoa glukoze u krvi:

• Pojačano žeđenje/suvoća usta
• Učestalo mokrenje
• Pojačano zamaranje
• Gubitak u telesnoj težini

Koje su preporuke kod osoba na terapiji oralnim antidijabeticima (tabletama)?

Preporuka je da u stanjima infekcije vrše samokontrolu glikemija češće, zbog mogućnosti hiperglikemije. Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi je od 6 do 10mmol/l. Savetuje se provera nivoa glukoze u krvi u periodu bolesti najmanje dva puta na dan.

Koje su preporuke kod osoba na terapiji insulinom?

Potrebno je da imaju dovolju količinu test traka za merenje glukoze u krvi, naročito u uslovima infekcije. Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi tokom bolesti je od 6 do 10mmol/l. U slučaju nivoa glukoze u krvi > 10 mmol/l, potrebno je:

• Povećati doze insulina. Često je potreban ekstra bolus. Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4h, naročito ako su vrednosti glukoze u krvi > 15 mmol/l.
• Proveriti prisustvo ketona u urinu. U slučaju pozitivnog nalaza kontaktirati službu Hitne pomoći.

Svih insulina i svih lekova za dijabetes koje pacijenti u Srbiji dobijaju na recept trenutno ima na tržištu i mogu se naći u apotekama. Takođe, produžava se važenje elektronskog recepta svim pacijentima sa hroničnom terapijom na period važenja od 3 meseca. To znači da će moći neometano da podižu svoje mesečne količine terapije svakog meseca, a da 3 meseca ne odlaze kod izabranog lekara po recept, ukazala je dr Tubić.

Koje su preporuke za prilagođavanje (titriranje) doze insulina kod osoba sa tipom 1 dijabetesa na intenziviranoj konvencionalnoj insulinskoj terapiji (bazal-bolus režim)?

• Individualno izračunavanje ukupne dnevne doze (UDD) je korisno u donošenju odluke o dodavanju brzodelujućeg (prandijalnog) insulina (ekstra bolus):

• • Potrebno je sabrati sve doze insulina koje se primenjuju u toku dana (brzodelujući i dugodelujući). UDD =_ jedinica.
  • Izračunati 10% = 15% = 20% = od UDD. Tako dobijemo vrednost ekstra bolusa (brzodelujućeg insulina).
  • Pratiti instrukcije za doziranje brzodelujućeg insulina u odnosu na nivo glukoze i ketone u krvi. Na svaka 4h dodavati ekstra dozu brzodelujućeg insulina do postizanja preporučenog nivoa glukoze i ketona u krvi.
• U slučaju oslabljenog apetita, uzimati zaslađene tečne napitke.
• Ukoliko je glikemija <3,9 mmol/L, nije potreban ekstra bolus. Smanjiti dozu brzodelujućeg insulina.
• Kontaktirati službu Hitne pomoći u slučaju povraćanja.

Kada se i kome obratiti u slučaju pogoršanja dijabetesa tokom infekcije COVID-19?

Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć izabranog lekara u sledećim situacijama:

• U slučaju hiperglikemije duže od 24h
• U slučaju postojanja simptoma koji ukazuju na razvoj dijabetesne ketoacidoze, odnosno u slučaju sledećih simptoma:
  • Nivo glukoze u krvi iznad 15 mmol/l
  • Prisustvo ketona u urinu
  • Pojačano žeđenje

U kojim slučajevima se treba javiti Hitnoj pomoći?

U slučajevima:

1. Kontinuiranog povraćanja (bez mogućnosti unosa hrane i pića duže od 6h), koje može dovesti do teškog stepena dehidratacije
2. Ubrzanog disanja sa zadahom na aceton
3. Bola u trbuhu
4. Poremećaja svesti

Kako osobe sa dijabetesom da ostanu fizički aktivne u kućnim uslovima?

Redovna fizička aktivnost može pojačati osetljivost na dejstvo insulina, što znači da će šećer iz krvi prelaziti u mišiće i pretvarati se u energiju, umesto da dovodi do hiperglikemije. Vežbanje takođe omogućava mišićima da skladište šećer kao rezerve energije, čak i bez insulina, što dovodi do bolje kontrole nivoa šećera u krvi, ističe dr Tubić i dodaje: 

U ovom periodu kada je ograničeno kretanje, možete i dalje raditi vežbe snage kod kuće. Ukoliko nemate tegove, koristite flaše napunjene vodom ili peskom. Elastične trake mogu takođe biti od koristi ukoliko ih imate. Dokazano je da vežbe snage vode do bolje kontrole nivoa šećera u krvi i manjeg rizika od komplikacija kod osoba sa dijabetesom.

Preporuke su:

• Započnite i završite dan vežbama istezanja: 5 minuta ujutru i 10 minuta uveče.
• Radite vežbe sa blagim opterećenjem za jačanje mišića, sa napunjenim flašicama ili elastičnim trakama.
• Vežbe koje podižu puls: ukoliko ne možete da šetate 30 minuta napolju, penjanje i spuštanje niz stepenice ili steper mogu biti od pomoći u dobroj kontroli dijabetesa kod kuće.
• Potražite na internetu snimke i preporuke fitnes centara za vežbanje.
• Pijte dovoljnu količinu tečnosti u toku vežbanja i u toku celog dana.
• Vežbajte 3 puta nedeljno sa jednim danom pauze između dva vežbanja.

Koji su saveti za ishranu osoba sa dijabetesom u periodu karantina i izolacije?

Verovatno je da su tokom vanrednog stanja ljudi manje fizički aktivni nego uobičajeno, pa se kod osoba sa dijabetesom u takvoj situaciji i ishrana treba korigovati. U situacijama smanjene fizičke aktivnosti, smanjena je i potrošnja šećera u organizmu, pa se unos hrane može smanjiti jer ne postoji potreba organizma za istom količinom energije.

Dr Tubić dodaje da se osobama sa dijabetesom savetuje da nastave da se pridržavaju svog plana ishrane koji je napravio lekar ili nutricionista i da smanje unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata kao što su namirnice od belog brašna, hleb, testenine, kao i one sa visokim sadržajem skroba, kao što su krompir, kuvana šargarepa i cvekla. Preporučuju se redovni obroci – više manjih obroka u toku dana i namirnice kao što su meso, riba, jaja, maslac, sirevi i povrće kao što su spanać, brokoli, pečurke, paradajz i paprike.

Gde oboleli od dijabetesa mogu da nađu savete kako da se ponašaju i leče tokom pandemije?

Preporuke za tretman dijabetesa tokom infekcije koje je objavila Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti Ministarstva zdravlja Republike Srbije, zajedno sa Udruženjem za dijabetes Srbije i Dijabetološkim savezom Srbije se mogu naći na sajtu Dijabetološkog saveza Srbije kao i u okviru naloga na društvenim mrežama ostalih relevantnih udruženja pacijenata. Preporuke za tretman dijabetesa tokom infekcije u vidu lifleta su distribuirani u apotekama.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dijabetesom.